"Šef"

2K 97 5
                                    

Spavam.Čujem neki iritantan zvuk.Nakon što sam shvatila da je to alarm podižem ruku i lupnem na mobitel .Kada se podignem vidim da sam ga oborila.

"U sranje.Ajme meni Bože,Isuse i svi sveci na nebu"-govorim dok ga polako podižem s poda

"Oo živ si.Ljubi te Nina"-kada ga podignem shvatim da razgovaram s mobitelom i ustanem se

"Ali zbog čega je zvonio"-upitam sebe

"Jebote posao"-kada su mi te informacije doprle do mog malog mozga krenem se presvlačiti petom brzinom

Uzmem šminku i stavim ono najpotrebnije.Uzmem crne uske farmerke i košulju pa je utrpam u gače.

Češljam svoj brlog kose i uzimam torbicu i krečem prema vratima.

"Zubi,zubi"-govorim sama sebi dok se okrenem i pohitam u kupaonu i perem zube.

Kad sam gotova izlječem iz stana.I odmah požalim sto nemam auto nego glupi motor.

Pozovem taksi rečem adresu i dam novac.Kad dođem izletim iz auta i ulazim u firmu.

Krenem trčat prema uredu.Da imam svoj ured.
Kad sam sjela pogledala sam na sat.Uf taman na vrijeme.

Odjednom mi zazvoni telefon.

"Asistentica Watston izvolite?"-upitam promuklim glasom

"Super.Bravo.Samo sam htio vidjeti kako se javljaš na telefon.Moj sin če sada doči pa ti meni donesi kavu"-govori veselim tonom

"Naravno g. Fernando"-odgovara i spuštam slišalicu

Brže se ustajem i odem do aparata za kavu.

Pravim kavu i krenem prema njegovom uredu.

Krenem malo brze i kad se zagledam u jednu sliku zakucam se u jedna snažna ramena i moja kava kako se stisnula prolila mi se po košulji dok je ovomu stvoru ispred mene samo koja kap odletjela.

"Dali ti gledaš kuda ideš?"-zaderem se i podignem glavu te se susrećem sa grčkim Bogom.To je jebeni Apolon.

"To pitanje postavi sebi nespretnjakovičko glupa"-sad se on dere

"Slušaj kretenu jedan.Sad češ pomaknuti svoju snobovsku guzicu da prođem"-derem se

"Dali ti znas tko sam ja"-zadere mi se na uho i uhvati moju ruku

"Da znam.Ti si jedna smotana budala"-odgovaram te otrgnem svoju ruku od njegove

"Da nisi žensko sada bi te..."-kada shvatim da Fernando čeka ne poslušam do kraja ovoga kretena i braca se po novu kavu.Kada je uzmem prođem pored njega okrznuvajuči ga ramenom i zaputim se prema uredu.

Pokucam i uđem te zatvorim vrata.

"Izvolite g.Fernando"-govorim i stavljam kavu na stol

"Hvala ti Nina.Što ti se dogodilo s košuljom?"-Upita

"Ma mala nezgoda"-odgovoram

"U redu možes se vratiti u ured ja kad popijem kavu idem pa češ početi raditi za svog pravog sefa"-govori dok ispija kavu

"U redu"-odgovoram i izlazim kroz vrata

Super sad moram promijeniti košulju .Pitat cu Lidiju imali koju.

"Ej Lidija mogu li te nesto upitati?"-upitam ju našto se ona nasmješi

"Naravno draga"-odgovara

"Imas li mozda neku majicu jer sam ja ovo prolila"-upitam ju

" Pa ima jedna .Samo malo"-ode iza pulta , a ja se susrećem s parom crnih očiju koje me ljuto i bjesno promatraju.Da pogled moze ubiti ja bih več bila mrtva.

"Evo izvoli.Ovo je od prošle asistentice"-čujem Lidiju i okrečem se prema njoj

"Hvala."-kažem i poklonim joj svoj osmijeh

Kad sam se vratila u kancelariju otisla sam u wc koji je sklopu s njom.

Skidam svoju košulju i ostajem u grudnjaku.

Kada čujem kada se vrata otvaraju vidim grčkog Boga kako ide nesto reci.

"Ja sam tvoj sef i ..."-krene nesto reci ali se zaustavi kad me vidi.

"Izlazi"-proderem se , a on koda se probudio iz transa izađe.

"Ovaj dan nemože biti bolji"-govorim sebi i bradu dok navlačim majicu.
Vidim da mi je majica mala i neprekriva dosta.I jos posto su mi grudi malo veče jos se vise podigla.

"Pa fino"-govorim dok krečem prema vratima

Kada ih otvorim ugledam njega na stolici.Koliko sam sad čula on mi je sef.

Pogleda me i uhvatim ga kako me besramno odmjerava.

"Kao sto si sad čula ja sam tvoj sef Mark Anderson.I uskoro čes mi platiti za onakve rijeci.Več bi dobila otkaz da mi otac nije rekao da tebe zadržim"-govori dok sklapa prste

"Zelina te na svom stolu za manje od jednog sata"-Molim???

"Oprostite šta?-Upitam zbunjeno

"Ovaj kazem želim ove papire za manje od jednog sata na stolu"-kaže , zatrepče i ode

Okej. Uzimam papire i bacam se na posao.

Prošlo je već sat vremena , a ja jos nista nisam donijela.

Kad sam bila napokon gotova zaputim se vani tražeči njegov ured.

Kada sam ga našla pokucam i dobijem jedno naprijed.

"Evo izvolite"-govorim dok stavljam papire na njegov stol.

"Izvolite tko?"-upita ljutito

"Izvolite gospodine Anderson"-izgovaram to s dozom sarkastičnosti

"Kako god smjanjit cu ti placu zbog kašnjenja.Ali prvo da ti objasnim par stvari zato sjedi"-govori dok gleda papire

Zasto imam osjećaj da smanjene plaće ima veze sa prolivenom kavom?

Sijedam i pogledam ga u oči.

"Slušaj.Ne upadas mi u rijec, radiš sve sto ti ja kazem bez pogovora i ne suprotstavljaš mi se.U suprotnom otkaz.Jel jasno?"-zašto na ovo radim sve bez pogovora imam prljave misli?

"Jasno je"-odgovaram drhtavim glasom

"U redu"-kaže te izađe

Na kraju radnog vremena sam se spremila i krenula van.

Pozvala sam taksi i krenula.

Kad sam dosla do vrata stana i otvorila ih čekalo me neugodno iznenađenje.

Vampirova_djevojka

MY BOSSWhere stories live. Discover now