GABRIELA -Markov anđeo- (Rajderovi #2)

-8-

Mislila je još nešto da ga pita, ali trenutno, nije mogla da misli, a nije baš mogla ni da razgovara sa njegovim jezikom duboko u svojim ustima. Markov poljubac nije bio nežan i romantičan već je kao usijano gvožđe pržio njene usne i kažnjavao, ali tako dobro da je poželela biti loša ceo život, ako će posledice uvek biti takve. 

Zubi su im se nakratko sudarili pri tom skoro brutalnom napadu i borbi usana i varnice su poletele pravo u Gabrielin stomak.

Sa njim ni u Sibiru ne bi bilo hladno! Jebote, zapaliću se.

Imao je ukus kao burbon, blago zadimljen i sladak i samo mrvicu ljut i pritisnula je svoje usne na njegove najjače što je mogla kako bi upila što više tog ukusa. Odjednom je to postalo njeno omiljeno piće iako ga nikada ranije nije volela.

Možda je Markov jezik poboljšao ukus? Biće da je to! Ili sam ja prolupala?

Kolena je više nisu mogla držati uspravno. Noge su joj drhatale kao žele i nagnula se ka njemu, priljubljujući se i tražeći oslonac, a onda ostala tako naslonjena samo da bi mu bila bliže. Samo da bi ga osećala uz sebe.

Toliko je čeznula za njim da je sve ovo izgledalo kao san, iako su njene usne i ruke osećale da se pod njima nalazi veoma stvarno muško telo.

Osećala je to snažno telo pritisnuto uz svoje, svaki mišić, svako udubljenje, svako ispupčenje. Osećala ga je, ne samo svojim telom već i svojom dušom. Ništa i niko drugi nije postojao. Videla je samo njegovo prelepo lice ispred svoga, čula samo otkucaje njegovog snažnog srca i osećala da je potpuno obuzima. Osećala se kao da je zauzeo svaki pedalj slobodnog prostora oko nje i nije mogla da se pomeri skoro ni milimetra. Bila je poput bespomoćne lutke, prepuštena mu na milost i nemilost i morala je da prizna sama sebi da je uživala u tome.

Pokušala se samo malo mrdnuti. Pokušala je ispružiti ruke koje je naslonila na njegove čvrste mišićave grudi, samo da vidi da li može da ga odgurne, znajući i pre nego što je pokušala da je tako jebeno pali upravo činjenica da nema šanse da se to desi. Da on u tom trenutku može da radi sa njom šta god želi i da ona ne može da ga spreči, da ne može da uradi ništa povodom toga. Da je bespomoćna pred snagom i veličinom tog muškarca koji je bio svuda oko nje. Kojeg je osećala svim čulima. U kojem je uživala svim svojim čulima. 

 Bila je upravo tamo gde je i maštala da bude i ta, samo mesečinom obasjana prljava uličica, bila je za nju trenutno najpoželjnija destinacija na svetu.

Osećala je pod svojima da se i njegove usne razvlače u blagi smešak i iako nije prestao da je ljubi, malo je usporio i počeo da se igra sa njom. Grickao ju je, usisavao njen jezik u svoja usta i definitivno uživao u činjenici da mu se ne može oteti, da je on taj koji napokon ima kontrolu. Kao i još očiglednijoj činjenici da je uspeo da je toliko napali da jebeno ne može da zaustavi svoje prepone da se trljaju od njegove, želeći više od poljubca. Želeći olakšanje, želeći sve što može da joj pruži.

 Kada bi mi tražio da ga molim za seks, bila bih na kolenima ne bi uspeo ni da trepne. A kada bih već bila tamo, mogla bih i da zavirim i napokon vidim šta to pokušava da mi probije rupu u stomaku?