Proračunato zaveden 🔚

Part 11

Čim sam izašla iz Viktorovog dvorišta, nazvala sam devojke, one su bile u pripravnosti. Ostavila sam auto kući, na brzinu navukla periku, ponela i njihove i uzela taksi. Devojke su bile ispred nekog kafića.

- Koliko dugo ste ovde? - uplašila sam ih ulazeći u Miličin auto.

- Samo što smo došle, plavuša je ovde, pročitala sam u njenom telefonu poruku da će se naći večeras ovde sa drugaricama – Milica me obavestila.

- I Viktor je ovde?

- Samo što je ušao.

- Izvolite perike, hajde da se malo prošunjamo - predložila sam.

Samo što smo izašle iz auta, ugledala sam Viktora kako izvlači plavušu iz kafića. Odmah sam ih povukla iza plavog kombija.

- Viktor, ššš – pokazala sam prstom.

- Da li si ti normalna? – viknuo je na nju.

- Viktore . . .

- Nemoj ti meni Viktore. Sa kojim pravom šalješ poruke mojoj devojci?

Devojci? Moram ovo da vidim.

- Nemam pojma o čemu pričaš – branila se.

- Znaš ti odlično o čemu pričam i nemoj da me lažeš svojim očima sam video.

- Ja zaista . . .

- Slušaj Ivana, mi smo odavno završili i ja sigurno nisam tvoj. Klonićeš se mene i definitivno ćeš se kloniti Eve.

- Ovo je zbog nje? Ne znam šta ti je ta mala napričala ali . . .

- Nije mi ona ništa napričala. Ti si je danas tražila na fakultetu zar ne?

Ova mi je bila dobra.

- Ti si poludeo.

- Došao sam da te upozorim kao čovek samo iz poštovanja prema tvom ocu, drži se dalje od moje devojke, ona nije kao vi. Ukoliko joj se još jednom obratiš preći ću preko tebe i cele tvoje porodice a odlično znaš da mi to neće biti teško. Jel jasno?

Izgleda da ćute oboje.

- Pitao sam jel jasno? – toliko se glasno prodrao da mi se zgrčilo u stomaku.

- Jasno – čula sam odgovor.

Nismo se mrdnule dok nismo čule Viktorov auto kako odlazi. Bacila sam pogled na plavušu, tražila je telefon.

- Ne mrdajte – imam predosećaj.

- Filipe, moramo da se vidimo sutra. Hitno je. Ne mogu pre podne. Sutra uveče u osam, u onaj novi tržni centar, kafić Passion.

Ovo je interesantno. Plavuša je otišla unutra a mi smo odahnule.

- Ovo moramo iskoristiti – Milica se prva oglasila.

- Slažem se. Šta je pisalo u poruci?

- Zdravo Eva, ne poznajemo se ali treba da znaš da juriš pogrešnog muškarca, Viktor je moj. Kloni ga se, jasno? – izdiktirala mi je.

- Zašto li je izbrisao poruku? – kopka me.

- Verovatno te samo štiti, ali to sad nije bitno, bitno je da se zauzeo za tebe. Hajdemo kući moramo da smislimo kako ćemo iskoristiti njihov sutrašnji sastanak.

- Slažem se.

Nemam vremena da udahnem vazduh ali bukvalno. Dok smo se bavile dobrotvornim organizacijama i mutnim radnjama Jovana i ja smo ludele, svi su danas nekud žurili kao da sve to nije dovoljno kroz prozor sam videla Filipa. Dok sam izvadila telefon da nazovem Viktora on je već nestao. Oko četrnaest časova bile smo gladne. Na haubi mog auta pronašla sam cveće i poruku "Predivno izgledaš dok pomažeš drugim ljudima, tako si obuzeta".