______________________________________
•
Čulo se imena njegova poput krika kakvog slomljenog anđela.
Amsterdamska zvona zvonila su one noći kada je nebo potamnilo.
Zvonila su u ritmu tišine pustih ulica.
Zvonila su slatko imitirajući njegove nestale otkucaje srca.
I ptice poletile u znak predaje pred valom tuge.
Amsterdamska zvona pustim su Amsterdam ostavila, bez kakvog vriska ili laganog koraka.
Postao je grad duhova na tu jednu noć.
I te noći tuga se izjašnjavala u valovima tišine, pa bi i taj nevidljivi zid svake minute ponovno rušila Amaterdamska zvona.
•
_______________________________________
-L.