Mala lazovka

Selidba

Uzdisem, moje telo se trese dok gledam prelepi Pariz koji se pruza ispred mene dok suze nezno kvase moje obrze. Paralizovano sedim, pored mene je otvoren i prazan kofer koji ceka gomilu stvari koje su razbacane po krevetu i sada predstavljaju moju posteljinu. Kofer kao da je govorio: " Ana, ubacuj te stvati unutru i spremaj se devojko. Nece te zivot cekati."

Zajecala sam na posmisao da celu godinu necu videti svoju porodicu, a svog momka. Ne znam za kim sam vise zalila. Pitala sam se: " Kako sam u opste mogla da se odlucim na ovako vazan korak u zivotu?" Heh, nabacila sam smesak. Pomislila sam, ma hajde devojko, prava si zgodnica, decka uvek mozes da zamenis, ali odmah mi je ta ideja zazvucala previse glupo. Bila sam smesna sama sebi, osecala sam se kao mala devojcica koja se postidi od nekoga starijeg...

Sva ova kolebanja tuzno je posmatrala moja mama Sara. Naslonjena uza zid, tuzno je gledala u mene. Bila je snazna kao stena. Dok su joj se pluca trzala od tuge, a dusa rastajala sa telom, nije sebi dozvolila da pusti niti jednu suzu.

Pogledala sam na sat, bilo je svega 4 sata do mog leta. Dosta je bilo! Prelomil sam, zavrsavam sa ovim tugovanjem. Brzo sam skocila da se pakujem. Izabrala sam najlepse stvari koje mi je majka kupovala. Dobro, mozda nisu bile bas najlepse ali kupila mi ih je majka, znala sam da su kupljene srcem. S'obzirom da cu sada biti daleko od nje spakovala sam te stvari kako bi ona bila uvek uz mene.

Ana! Povikao je najnezniji glas, ali ipak sam se uplasila. Vrisnula sam i skocila sa kreveta. U tom strahu slucajno sam oborila casu koju mi je tata doneo kada se vratio sa operacije tumora iz Amerike.. To mi je bila uspomena na tatu, jer nakon operacije nije poziveo dugo... tuzna sam bila, pustila sam suzu. Kao da mi je srce puklo sa tom casom.

Glas koji sam cula je bio glas moje mame. Obavestila me je : " Ujka Zak pita da li si se predomislila, zelis li ipak ziveti sa njim?"

Ujka Zak je bio penzioner, znate, onako malo smarac. Nisam ga gotivila od malena. Oduvek je bio antipatican lik koji me je stipkao za obraze, mrzela sam to kao i sva deca. Elem, ziveo je u Srbiji. Za vreme srednjoskolske ekskurzije, upoznao je Srbiju, tacnije Beograd. Zaljubio se i odlucio je da ce zivot provesti u dalekoj Srbiji. Nije se zenio pa stoga nije ni imao dece, na mene je uvek gledao kao na svoje dete.

Bila sam dosta puta u poseti ujaku, tako sam zapravo i zavolela Srbiju. Pocela sam uciti srpski jos kao mala i po zavrsetku srednje skole odlucila sam da upisem fakultet u Beogradu, sto je podrazumevalo da cu se tamo i preseliti.

Zak me je pozvao da zivim sa njim kako bi mi bilo lakse da se snadjem, nisam bila bas odusevljena tim pozivom pa sam odgovorila mami : " Majko, javi mu pa sam sigurna da cu moci da se snadjem i sama." Videla sam da se u njoj vidi mrtva trka izmedju brige i razocarenja. Ipak, pobedila je majcinska briga. Jos jednom je pokusala da me ubedi da odem kod ujaka. Barem na neko vreme dok se ne snadjem, dok bolje ne upoznam grad, naviknem se na novo i okruzenje i novo ljude.

Bez razmisljanja odbila sam tu ponudu. Vec sada "ulecem grlom u jagode" a da toga nisam ni svesna. Pocinjem da komplikujem stvari a ono me je cekalo nisam mogla ni naslutiti da ce se bas meni pogoditi.

Dragi moji, ovi je bio jedan uvod u veliku pricu koja ce vas do kraja sokirati i drzati vas u neizvesnosti. Naime, ovo je samo prvi deo, u sledecem delu koji ce se znati " Prokleto putovanje" ocekujte jos uzbidljivijija desavanja. Pozdrav.