Mala lazovka

Prokleto putovanje

Zvuci sirena, nervoznih vozaca parale su mi usi dok sam zamisljeno sedela na suvozacevom mestu. Mama je takodje delovala smireno, ali nisam bas sigurno da li je bila. Ta cutljivost, tisina izmedju nas dve pocela je vise da mi smeta od ulicnih sirena koje su se cule zbog guzve u gradu. Resila sam da prekinem to. Ne, ipak sam se predomislila, bilo mi je potrebno malo samoce, barem u mislim ako to vec nije bilo moguce fiziki.

U glavi sam premotavala slike, uspomene koje sam stekla provodivsi vreme sa porodicnom... Cekaj! Moj tata.

Sama pomisao da njega vec neko vreme nema i da necu imati priliku da ga vidim vise, bacila me je duboko u ocaj, naterala me je da vrsitim, da vristim poput ranjene zveri, ali ja sam to ucinila nemo.
Pustila sam suzu da nisam bila toga svesna. Mati, videvsi to, prekinula je slide show koji je tekao u mojoj glavi.

Mama : "Mila moja, ne brini. Bice tebi jako lepo tamo, a i svako vece cemo pricati preko skype-a."

Ana: "Da." Odgovorila sam kratno, jednolicno i bezosecajno. Priznajem, bila sam po malo i nesvesna da sam bilo sta rekla.

Stigle smo na aerodrom.
Uzela sam svoj telefon kako bih poslala poruku svojoj najboljoj drugarici.

Dok Ana kucka najdivnije ali i srce parajuce poruke, ja cu vam nesto vise ispricati o njenom zivotu.

Ana Luis, visoka devojka, bila je previse visoka, mozda malko preko 180cm. Deca su je stalno zadirkivala da je zirafa, cak su je nazivali komarcem. Doista je i licila na komarca ali samo zato sto je imala krupne zelene oci, pa je na neki nacin tako izgledala.
Bila je povucena, i nikako nije volela ludi nocni zivot, u koji su redovno isle njene drugarice iz razreda. Kad god bi je pozvale, stalno je izmisljala nove razloge zasto ne moze bas sada. Jedino tada je imala obicaj da laze.
Gledala je u buducnost i zivela u sadasnjosti. Zivela je za sebe, nije imala mnogo prijatelja, a nije ni bila od onih tipova koje se svugde mesaju. Mnogi su zeleli da budu njeni prijatelji, i da uvek budu uz nju. Svakako da to nisu bili oni pravi prijatelji koji bi skocili pod voz za tebe. Zeleli su njen novac, bila ekonomski stabilna, imala je i vise nego sto joj treba ali se nikada nije hvalila time, niti bahatila.
Svoj novac, tj. novac njene porodice nije smatrala za neko posebno bogatstvo. Imala je drugaciji pogled na stvari, bila je zrela.

Ana je kao i ostale devojke kupovala kratke haljine i visoke stikle, ali ih je uvek oblacila u svojoj sobi, sama za sebe...
Povremeno su joj dolazile najbolje drugarice, koje su bile jako slicne njoj. Pravile su modne revije i uzivale za svoj gros.

Sedela sam u avionu i posmatrala sicusne kuce koje su mi izgledale kao mravi razmiljala sam o tome da pocnem zabavan zivot, neki koji nisam imala priliku da osetim.

Mozda je to bilo opasno za Anu ali je ona ipak resila da je ludo zabavlja, dok opasnosti vrebaju sa svih strana

Pre ulaska u avion, obula je crne salonke u kojima se osecala kao zvezda, te su joj bile omiljene.

Let nije bio previse dug. Doduse, dovoljno dugacak kako bi mlada dama mogla mogla da razmislja o picvajzima koje je mogla da napravi prilikom dolaska u Beograd..

Nije imala stan, nije poznavala grad ali to nju trenutno nije zanimalo.
Kada bi pokusala o tome da razmislja bilo bi joj previse dosadno, tako da je se iznova i iznova vracala novi  idejama.

Ohh Boze, po sletanju, bila sam jako uzbudjena. Ponovo sam osetila miris Beograda. Bila sam malo zbunjena i uplasena gde cu sada, kako cu do centra.

Uzela sam svoj kofer i zakoracila  sam u novi zivot, hrabrim i jakim korakom. Barem sam ja tako mislila. Izlegala sam kao devojka sa naslovnih strana. Crne salonke, farmerke iscepane na kolenima i bela bluza.
Dok se vetar igrao sa mojom kosom zanosto sam ljuljala kukovima.

Vec je sumrak, postaje hladno. Resila sam da izvucem crnu koznu jaknu kako bih se utoplila i upotpunila svoju odevnu kombinaciju.

Taman kada sam zelela da zatvorim kofer, pukao mi je snir. U tom trenutknu osecala sam se kao da me je malj udario u glavu.
Pomislila sam, sta mi je ovo sada trebalo, bolje da sam se smrzlaa ovde.

Nekoliko minuta sam razmisljala sta da radim sa otvorenim koferom. Nikoga nije bilo u blizini, nisam znala broj taksija a autobusi nisu svracali na aerodrom. Hajde zvezdo, kofer u ruke i kao bebu u narucju ga ponesi. To sam i ucinila samo sto je kofer bio mnogo tezi od malog deteta.

Okupana u znoj stigla sam u centar grada. Teglila sam kofer citavih 50 minuta. Zastenjala sam i ispustila kofer, bio je tezak kao tuc.
Mislila sam da se raspadam, hodanje u stiklama 50 minuta a pored toga i kofer, mislila sam da mi ce mi i ruke i noge otpasti kao plasticnoj lutki.

Nisam znala ni gde cu, ni sta cu.
Gotova sam bila da odustanem od svega ovoga i vratim se kuci. Tako sam mislila sve dok nisam ugledala da mi se priblizava jedan zgodnisa, koji kako mi se cini upravo izlazi iz teretane. Tako je vreo obuzimaju me seksi misli.. Dosta je Ana devojko urazumi se.
Pocrvenela sam, srce mi sada lupa duplo brze, tuce kao ludo, udara i ozvanjam kao bunanj. Usta mi se suse,  dlanovi zvoje. Jedva gutam kneglu. Gotovo je, umirem sada. Pomislila sam. Sve je blizi i blizi. Hoda kao tigar dok me gleda pravo u oci. Pocela sam da drhtim. Vidim da i on to vidi.

Samo je metar od mene, vidi taj osmeh blistavi, ooooo da li se on to meni osmehnuo? To je to, radovala sa se, sada ce mi nesto reci, nesto kao hoces li na kafu? Ne, to su samo bile zelje. Zgodnisa je prosao pored mene nije zastao ni sekunde.. Odmah sam pokisla. Kako sam samo glupa i naivna ko ce meni da pridje ovako smrdljivoj od znoja i sa otvorenim koferom. Izgledala sam kao neka prostitutka. Moje misli presekla je ruka koja se zaustavila na mom ramenu.

Ana se od straha onesvestila, da bi ste saznali gde se probudila i kakav su je prizor docekao cekacete sledeci deo.

Nadam se da ste uzivali. Pozdrav.