Poruka

14 2 0
                                    

I tako dok sedim za svojim lap topom pokuavajući da izmislim još jednu izvanrednu priču koja će moći da dođe u rang sa prethodnom, čuje se dobro poznat zvuk, stigla mi je poruka. Ništa bitno sigurno, uvek su to poruke od prijateljice ili koleginice sa posla. Prošla su dva sata koja sam provela pisajući zaboravljajući na poruku. Večeras je izložba u centru grada, možda žele da me obaveste o nekim promenama, bolje da pogledam govorio mi je unutrašnji glas. Nepoznat broj, dugučka poruka, šta sve ovo treba da znači?

Hej, znam da nije trebalo da ti pišem ali jednostavno moram, moj život je postao pravi haos bez tebe, ti si na mene možda već zaboravila ali ja i dalje svaki dan mislim o tebi i znam da nije trebalo tako lako da te ostavim kad sam ti bio najpotrebiji. Volim te iako su prošle dve godine od kako nismo zajedno, pokušavao sam da te nazovem ali nikada ne odgovaraš, znam da sam užasan ali oprosti mi. Ako ima nade nazovi me, želim da ti kažem mnogo toga.

M.S.

Šta ovo prokleto treba da znači? Neko se zeza sa mnom očigledno.

Poruka je zaista ostavila jak utisak na mene, pročitala sam je više puta i ipak odlučila da odgovorim kako dolikuje, ne treba da bude u zabludi.

Izvini, mislim da si pogrešio broj, ne znam te a ni tvoju priču ali mislim da trebaš poslati tu poruku pravoj devojci, možda ona još uvek misli na tebe kao i ti na nju, ljubav je čudna, želim ti puno sreće s tim, bilo bi lepo da saznam kraj ove priče!

Želim prijatan ostatak dana.

B.

NesporazumWhere stories live. Discover now