Nesporazum

Izložba

Treba da završim ovo poglavlje danas ali vremena je sve manje a izložba neće da čeka.

Ma koga briga imam celu noć kada se vratim, bolje da se spremim. Izložbu pravi jedna od meni veoma bitnih osoba a usput tamo dolaze veoma bitni i cenjeni ljudi, koje bih svakako volela da upoznam. Vrata se otvaraju i već čujem Kejtin napadni glas kako dovikuje,

"Ma daj Bet zar si još uvek ovde, odlazi želim samo za sebe stan."

Teško je kada živite sa sestrom koja bi večito da ima stan samo za sebe i pravi lude žurke do kasno, veoma smo različite.

"Odlazim, samo ućuti" viknula sam i izašla.

Samo što sam izašla iz zgrade shvatila sam da sam zaboravila telefon, "O ne, zaista mi je potreban bolje da se vratim po njega". Prošlo je tek 5 minuta kako sam izašla a Kejt je već uništila stan,

"Ovde sam samo da pokupim nešto i izlazim, vraćam se tek oko 10, bolje bi bilo da spremiš nered" , zalupih vrata i krenuh ka izlazu što brže, ipak ne smem da zakasnim.

Stigla sam taman kad su svi krenuli da su okupljaju, koje olakšanje,

"Heeej Bet tu si,znala sam da ćeš doći na vreme,hvala ti."

Osmehnu se Moni i nastavim kroz prostoriju, veoma lep prostor, atmosfera je baš prijatna baš kako sam i zamišljala. Počelo je nešto da vibrira u mojoj torbi,da moj telefon, imam 8 propuštenih poziva, nadam se da nije ništa hitno. Poslednji put sam imala toliko poziva kad je sestra završila u bolnici, ali malo pre je bila okej valjda je i sada.

"Halo"

javila sam se a broj je ipak bio nepoznat,

" O da, ja sam, ovaj mislim Ovde Meks, slučajno sam vam malo pre poslao poruku i zaista mi je žao, pogrešio sam jedan broj i sve je tako otišlo nizbrdo, moram da vam se izvinim još jednom a ne mogu preko poruke" .

"O, ma sve je u redu,zaista,nadam se da je poruka otišla vašoj dami".

"Jeste, i opet ništa, a tako sam bio radostan kad ste mi vi odgovorili ne shvatajući da je greška.."

Čula sam taj drhtaj u glasu, zaista mu je jako stalo,odjednom sam se osećala veoma uzdrmano i rekla da ću pokušati da mu pomognem, pre svega završila sam i psihologiju. 

"Možemo li uživo da popričamo, mislim da bi vam prijalo malo druženja, šta mislite o tome?

"O, ja, ovaj, da naravno, ja sam trenutno na nekoj izložbi ali da li bi vam sutra odgovaralo?". 

Kako čudno na izložbi je, ne narvno da nije ovde, ovde svi deluju veselo i sa osmehom na licu, pokušavam da izbacim tu misao iz glave a s druge strane se čuje

" Da li ste i dalje na vezi,izvinite?"

"O da,da naravno, sutra može i ja sam trenutno na jednoj izložbi razumem vas".

" O to je zaista divno, poslaću vam poruku gde da se nađemo ako se slažete".

" Da ,da naravno, prijatan dan ".

"Doviđenja i hvala vam još jednom".