Let's Back Time And Do it All Over Again :3 Serbian title

Part 2 :3

Seo sam na stolicu,svi pogledi su bili upreti ka meni,samo sam klimnuo glavom i spusti pogled ka belim tek obrisanim plocicama,na kojima se oslikavao moj ogled,nisam licio na sebe,nisam bio stari Liam Payne...Srecan i uvek nasmejan,sada sam neki drugi Liam,ne znam,kao da me nista ne zanima...Bezosecajan,takav se sam sebi cinim....

Harry:Liame,doktor te zove...-rekao mi je i probudio me iz reazmisljanja...Ne znam ni ja o cemu,ili samo nisam hteo da priznam sebi...Ipak... -Liame...Probudi se doktor te zove!-mrdao me je po ne znam ni ja koji put...Samo sam ustao i bezvoljno otisao do kancelarije...

*u kancelariji* 

Dr:Kao sto znate Ashton je u zivotnoj opasnosti i mi moramo da odradimo operaciju koja je rizicna...I ima nekoliko stvari koje bi trebali da znate.-rekao je to i pogledao papire na kojima je valjda sve to pisalo...Podigao sam pogled prema njemu i primetio da me je gledao sa pogledom sazaljenja...Samo sam klimnuo glavom,u znak da mi kaze tih "nekoliko stvari".

Dr:Pa ovako...-presao je pogledom preko tih papira jos nekoliko puta,pogledao me preko naocara i nastavio-Gospodine Liame,posle operacije, Gospodjice Ashton,ona ce mati nekih 25 posto da prezivi,a to nista ne zavisi od nas...Sve zavisi od nje i njene jacine...Ali njeno stanje se u ovih nekoliko dana pogorsavalo tako da i ne verujem u ozdravljenje...-Pogledao sam ga,bio je potpuno ozbiljan,nisam mogao da verujem da je nece biti,da nece biti moje Ash,moje jedine podrske u zivotu,jedine prijateljice,mladje sestre...

Dr:Da nastavim? 

Ja:Da..samo..izvinite me...-izasao sam iz kancelarije i usao kod nje u sobu...-Ozdravices,moras,shvatas li? Moras...Zbog mene i ostalih...Jos si mlada da im se pridruzis...Shvatas li mlada si...Ash mlda...Kako cu bez tebe?! Bez tvog smeha...Plavih ociju...Glasa koji smiruje...Sta cu bez tebe?Jeste da si me nervirala ali ipak bilo pa proslo...Shvatas bilo pa proslo...Nisam vise stari Liam,ali sumnjam da cu i biti ako ne ozdravis...Shvatas?Nadam se...Sada moram da idem ali vraticu se obecavam...Samo izdrzi tu operaciju molim te....-izasao sam napolje,trcao sam u prazno...Tamo gde su me noge nosile...Trcao sam sto dalje od te bolnice...Nisam shvatao kuda idem,ali onda sam shvatio da sam dosao na to mesto..Na mesto na kome nisam bio godinama...

*flashback*

Ash:Pozuri kisa ce!!! -povikala je da pozurim i ako sam bio nekoliko metara ispred nje...

Ja:Idemo preko! -rekao sam dizuci nogu na oronule dake na mostu,i pokazujuci prstom na kucicu na drvetu sa druge strane...Okrenuo sam glavu da pogledam gde je,ona je zastala i uplaseno pogledala prema gore...

Ja:Sta je? Nije toliko strasno,daj mi ruku!-ispleo sam moje prste sa njenim i krenuo pravo,isao sam sto sam brze mogao...