"Nismo smjeli"

*2. Poglavlje*

" Molim?!
Pa ne mogu se ja udati za Vas premlada sam a i uostalom ja Vas nikad neću voljeti. Zašto se želite oženiti sa mnom?"

" Znam da si ali ja želim ti pomoći, ako se udaš za mene imaćeš svu potrebnu zaštitu i pomoć. Ja dam davno bio zaljubljen u tvoju majku a ti mi jako posjećaš na nju i volio bi njenu kopiju imati kraj sebe. Ne tražim ljubav od tebe jer to je ne moguće ali samo malo pažnje u moje stare dane biće dovoljno."

" Ja ne znam šta da kažem, moram razmisliti o vašoj ponudi. Moram sada ići hvala Vam na ovom razgovoru."

" Kada razmisliš javi mi i ne brini se sve će biti uredu." Uhvatio me za ruku i stisnuo je.

Želila sam što prije pobjeći odavde i biti sa Benom.

" Idem ja sada, hvala Vam još jednom"

Brzo sam stigla kući jer sam doslovno trčala kao da me djavo gonio.
Javila sam Benu da dodje da moramo razgovarati, ne znam sama kako ću mu reći sve. Izgubit ću ga definitvno, on mi je jedino što mi je ostalo u životu. Ušla sam u kuću i pozdravila se sa curama i krenula u svoju sobu. Nervozno sam šetala po sobi i očekivala da se pojavi. Čula sam zvono i njegove korake prema mojoj sobi i napokon se pojavi na mojim vratima. Odmah sam mu poletjela u zagrljaj, želila sam ga poslijednji put zagrlit jer poslije ovog razgovora će me sigurno mrziti.
Odmakela sam se od njega i poljubila ga bio je to poljubac pun njeznosti. Tako će mi faliti njegove usne, stvarno volim ovog momka.

" Kako si ljubavi danas?"

" Pa bolje sam samo mi nedostaje mnogo, Ben moramo ozbiljno pričati."

" Dodji ovdje sjedi i reci mi šta te muči."

" Ovako Ben ja sam ostala bez svega, otac je imao puno dugova i banka mi sve uzima. Ostala sam na ulici, i imam samo jednu opciju da se udam za tatinog prijatelja jer mi on želi pomoći"

" Molimm?!
I ja ti želim pomoći, šta će biti sa nama ja tebe volim Elena. Ne radi mi to molim te!!
Nećeš se valjda prodati zbog jebenog novca, jel tako da nećeš?"

" Žao mi je ali nemam drugog izbora. Ben ja ću tebe zauvjek voljeti samo da znaš." Pokušala sam ga zagrliti ali mi on nije dozvolio.

" Odmakni se od mene, kako ti samo nije žao sebe same pa on je jedan obični starkelj koji voli mlado meso. Zar me toliko voliš da ćeš se udati za tog čovjeka i uništit nas."

" Ja to moram uradit, ja nikad neću voljeti tog čovjeka a i on to zna."

" Gadiš mi se, ne želim te više nikad vidjet. Zbogom."

" Ben molim te ne idi, razumi me molim te. Volim te"
Jaka bol me probadala u prsima dok sam sklupčana na podu ležala. Izgubila sam i njega.

" Gospodjice Elena jeste li dobro?"

" Dobro sam Emma hvala ti na brizi, želim razgovarat sa tobom i tvojoj majkom , dodjite u radnu sobu za 5 minuta."

" Uredu odmah stižemo gospodjice Elena."

Nakon nekoliko minuta...

" Udjite i sjedite, imam nešto važno da vam kažem. Moj otac je imao velike dugove i ja sam ostala bez svega. Žao mi je ali moram vam dati otkaz jer nemam čak ni kuću. Mogu vam napisati preporuku ako će vam to pomoći."

" Žao nam je gospodjice Elena ali šta je tu je. Hvala Vam na svemu i želimo vam svu sreću u životu."

" Hvala Vam takodjer i ja vama to želim."

Sa suzama u očima sam se oprostila sa Emmom i Mariom. Nadam se da će se snaći u životu.
Otišla sam u svoju sobu i sklupčala se na krevetu i tako sam zaspala.
Probudila sam se okupana u suzama, sanjala sam tatu rekao mi je da se ne brinem za njega da je tako moralo biti.
Odlučili sam otić na njegov i mamin grob, uzela sam torbu i krenula na groblje. Usput sam kupila bjele ruže koje je mama najviše voljela, brzim korakom sam se približavala groblju. Polako sam ušla hvatala me jeza od ovog mjesta, našla sam svoje roditelje.
Suze su tekle niz moje lice, ostala sam sama bez igdje ikoga svoga.