Life of a Grimm

Novi početak

¤Živjeti normalnim životom je privilegija koju mnogi ljudi imaju a ne znaju iskoristiti.¤

Portland je moj rodni grad ali sam u njemu provela samo 2 mjeseca života, nakon rođenja.
Moja majka je dobila novi posao i morali smo da se odselimo. Nova prilika i bolji život se ne može ignorisati kada imate dijete od 2 mjeseca i kada ste samohrana majka. Moj otac nas je napustio prije mog rođenja, i kako je mama rekla nikada se nakon toga nije javio. Čak i sada, nakon 23 godine nikad nisam bila u iskušenju da ga potražim jer sam sebi davno rekla da takav čovjek nikada ne može da bude moj otac, napustio me je prije nego sam se rodila i očigledno nije želio da bude uz mene tad, zašto bi mi sada bio potreban nakon svih ovih godina? Jer, molim Vas koji razlog moraš imati da bi napustio svoje nerođeno dijete? Ali dosta o nebitnim stvarima. Prelazimo na upoznavanje.
Moje ime je Destini Blej i kao što sam već navela imam 23 godine.
Živim sa majkom(Šenon) i bakom(Elizabet). Mama i ja smo se iz Portlanda preselili kod bake u LA i od tad živimo tu. Završila sam srednju školu sa ne tako dobrim uspjehom jer mi škola nije uvijek bila prioritet. Uvijek sam stavljala sve drugo prije obrazovanja što se naravno, mojoj majci nije nikad sviđalo kod mene.. Uvijek me privlačilo loše društvo, pa sa lošim društvom dolazi i loše ponašanje, ali sada sam odlučila da okrenem drugi list.

Za par sati imam razgovor sa kapetanom policijske stanice. Tj.mojim šefom. Da,  policajka sam, ali sam oduvijek željela da budem detektivka. Nadam se da će ovaj razgovor uroditi plodom jer je prošla godina u ovoj stanici bila jako dobra za mene i moju karijeru. 6 je sati ujutro, alarm zvoni a ja se ne budim. Mislim, budna sam ja samo nemam snage da otvorim proklete oči i da se ustanem iz toplog kreveta. Svako jutro ista priča.Nakon mog kratkog izležavanja ustala sam i otišla u wc, obavila sve što treba, zgrabila uniformu sa komode i nabrzinu je obukla. Svezala kosu u punđu i sišla u prizemlje. Naravno baka je uvijek na nogama prije mene.
-"Ej bako, jutro." - rekla sam i poljubila je u obraz. - "Mama spava ?" upitala sam je.
-"Da srce bakino, umorna je." -odgovorila mi je .-" Okej, poljubi je kada ustane. Moram da idem sada žurim na posao." - prišla sam i ponovno je poljubila u obraz.-" Važi zlato, vidimo se večeras, čuvaj se."

Namignula sam joj i istrčala iz stana. Sišla sam ispred zgrade ušla u svoj auto i odvezla se na posao. U stanici svaki dan ista priča, ko je gdje bio za vikend, ko je šta uradio. Trudim se da izbjegnem sva ta pitanja jer ja nemam društveni život uopšte. Nemam prijatelja van posla sa kojima mogu izlaziti i družiti se.Na putu do radnog stola kapetam me sreo i pozvao u svoju kancelariju.
-" Dođi sa mnom, možemo i sada obaviti onaj razgovor, imam viška vremena." -rekao je kapetan smješkajući se.Ušla sam u kancelariju i nervozno sjela na stolicu.