Love&Criminal

Chapter 12

-Sa velikim naporom otvaram kapke,dok mi se vid polako razbistrava.
Pokušam da se oduprem od poda, ali tek tad primjetim da su mi i ruke i noge zavezane.
Malo osmotrim oko sebe.
Nalazim se u sobi, prije bi rekla rupi sa oronulim zidovima, nego sobi, ali dobro.
Imaju jedna,oguljena vrata, bez prozora.
Pod je od istrulih dasaka, a po zidovima su razni ispisi, pa nadam se crvenim sprejom.
Svuda, po čitavoj sobici su djelići razbijenih flaša piva. Opušci na sve strane.
Pa gdje sam to ja?!
Kako sam uopšte dospjela ovdje?!

A onda sam premotala film u glavi.

Poruke, park, stranac, i na karju, pakosni smijeh koji joj je odzvanjao u glavi.

Ah, koji mi je djavo trebalo sve ovo.

Dobrovoljno si ušetala u njegovu malu zamku. Kad si glupa i niočemu ne razmišljaš.

Pa ajde ti meni objasni, kako da razmišljam, kad sam bila uvjerena da onaj nesrećnik nije u stanju ni da hoda a ne da nekoga kindapuje.
Kakvi moroni.

Šta sad da radim.

A-aaugh.

Prožima me  jak bol u glavi od čega  se sva stresoh i naježih.
Šta sad da radim.
Sigurno me Melissa i ostali već traže.
Pa dobro, možda me nekada i nadju u ovoj nedodjiji.
Nadam se, za par godina.
Mislim, ja i sarkazam.
Ah.

Melissa P. O. V

"Zvala sam je već 500 puta, ali se ne javlja. Ni na poruke ne odgovara. Nema je od sinoć. STEPHANIE!!! SLUŠAŠ LI TI MENE UOPŠTE?!"

Ubrzano sam disala, dok sam sav svoj stres i nervozu istresla na jadnu Stephanie.
Pa šta sad, ona je kriva što se nalazi na toj poziciji.

" Oh u redu Melissa, vidjeću šta mogu da učinim. "-Stephanie mi je odgovorila, onako smireno, kako samo ona zna.Kako može biti smirena u ovakvim situacijama nije mi jasno, niti će ikada biti.

Prekinula sam, a zatim i čula zvono na vratima.

Bea.

Potrčala sam do ulaza, i već krenula da se bacim u veliki zagrljaj, ali, umjesto Beatrice, na vratima je stajao super-mega-sexi dečko.

Očigledno se iznenadio što je mene vidio.

Ček, ček, ovo je onaj dečko, što je  ono veče bio sa Beom. Pa da.Bingo.

"Trebaš nešto?"

"Ovaj da. Da li je tu Beatrice?"

"Ne, nije." - Hm zašto se on raspituje za moju sunčicu. "I da, ja sam Melissa, Beatricina najbolja drugarica,ali se smatramo sestrama" - već sad zamišljam u glavi Beu kako koluta očima na moje riječi.

"Drago mi je, ja sam Ryan McCall."

"Da znam, pričala mi je o tebi. Ti is iz CIA, je l tako?"

Ryan p. O. V

"Da, znam, pričala mi je o tebi. Ti si iz CIA, je l tako?"

IZ  CIA? Koji djavo.

Šta sad da joj kažem. Sigurno joj je Bea rekla, tačnije slagala da sam iz CIA.
Ah šta mi radiš Beatrice Parrish.

"Da, da, naravno, iz CIA" - pokušao sam da zvučim što više uvjerljivije, mada mislim da mi i nije pošlo za rukom.
Pogledala me sumnjičavo, a onda već promjenila raspoloženje u zabrinuto.

"Pa da li je tu Beatrice?"
"Pa nema je. Od sinoć još. Ne javlja se na mobilni, a nikada nije otišla na neki zadatak a da mi nije javila. Mislim, išla je, ali to sad nije bitno, samo imam neki čudan osjećaj u vezi ovoga." - Spuštila je pogled, duboko se bacivši u razmišljanje.

Šta. Kako misli nema je?! Nema moje Beatrice!

Da li si ti to rekao 'moje'?

Ah to sada nije bitno. Nje nema. NEMA JE. O MOJ BOŽE. MORAM JE PRONAĆI.
"Moram je naći."

Otišao sam i ne pozdravivši se, jer, ne znam šta je sa mnom, ali ta mi djevojka jebeno znači.

Beatrice P. O. V

Moju pažnju je privuklo škripanje vrata, i probijanje malog snopa svjetlosti osvjetljavajući jedva, jedan mali dio sobe.
Ali nisam samo to primjetila.
Na vratima je stajala silueta muškarca, otprilike mojih godina.
To je bio onaj momak iz parka, jasno sam mu mogla vidjeta ožiljak.

"Ti.. gade, kad te samo uhvatim."-kisemo sam procijedila kroz zube, režeći.
"Opaa, polako, dobra djevojčica."
-Rekao je podrugljivo se smješeći.

Bukvalno sam ga ubijala pogledom, žarko očekujući trenutak da ga prebijem.
Nerviraju me ovi tipovi kao zastrašujući i nešto, a ustvari prvoklasne pičkice.

"Zašto ste me oteli?" - Upitala sam sa tolikom količinom bijesa, stvarno ne znam odakle ovo dolazi.

"Pa,prvenstveno zbog toga što imam par pitanja za tebe, šećeru"
"Ne zovi me šećeru.I zar nismo mogli racionalno popričati u nekom kafiću, kao civilizovani ljudi? " - Hladno ga pogledam, i uz to prevrnem očima.
"Oh, kako god." - mislim da i on polako gubi strpljenje.
"Reci mi sve šta znaš o Ryanu Milleru."
-"A šta ako neću?" - pederčiću mali, rećiću ti govno.
Mislim doduše ni ne znam ništa o njemu, ali koga briga.
"Ej mače, nemoj da me ljutiš sad."
"Je l možda zabranjeno?"
"Jeste, a sad mi odgovori."

"Neću."

"Ah ti mala.."

Već u sledećih par trenutaka moj desni obraz mi trne od žestine udarca.Mnogo je peklo, ali neću posustati i pokazati da mi to teško pada. Ne. Neću cmizdriti poput male curice. To nisam ja.

"A sad te fino pitam:Šta sve znaš o Ryanu Milleru?" - opet me je upitao prividno smirenim tonom glasa.

"Misliš stvarno da će jedan običan šamar uticati na mene. To samo dokazuje kolika si ti ustvari pička, pa da dižeš ruku na žensko." - Drala sam se koliko sam mogla, očigledno je to njega još više ljutilo, svakom mojom novom riječju je postajao sve crveniji i crveniji.
U jednom trenutku sam pomislila da će eksplodirati od tolikog pritiska, da bi  čak i pukla od smijeha da nisam u ovakvim okolnostima.

Već je podigao šaku u vis, sa namjerom da me još jednom udari, nadajući se da ću reći nešto, što ni ja sama ne znam, ali me je, na svu sreću, spasio zvuk koji je dolazio iz njegovog džepa.
Prvi put da i ovim telefonima budeš zahvalan.

Podigao se iz svog prethodnog čučećeg stava, i stavio slušalicu na uvo.

"Halo."

"Da šefe, u redu."

I na kraju još jedno kratko
"Dolazim."

Na izlazku mi je uputio samo jedno:"Mi još nismo završili ljepotice. "
Kakav kreten. Moron. Debil. Kukavica.

Halou,
Izbacila sam part za partom, što je jako čudno za mene,
Ali najviše se zahvaljujem mojoj najdražoj luda_pesnikinja, što me je motivisala i rekla svoje iskreno mišljenje o priči.

Hvala svima koji čitate.

Ly
M xx