Deo trenutka 🔚

Part 13

Za Tanju, koja me maksimalno koristi, ljubim te

- Ovo je bila dobra partija šaha – kažem naglas kad pobedim gospodina Aksala.

- Slažem se, kćeri Demir je samo zabrinut za nas.

- Pitala sam se kad ćete to reći. Ne brinite, znam da je zabrinut ali to mu ne daje za pravo da upravlja mojim životom, ja sigurno ne bih uradila nešto što bi naštetilo mom detetu – nikad.

- Poštujem tvoj stav kćeri i podržavam.

- Hvala vam, idem ja sad da obiđem prijateljicu, onda ću malo da odmorim.

- Naravno odmori.

- I vi, prijatno.

Zatičem Sofiju udubljenu u album sa fotografijama, spakovala je svoje stvari.

- Ideš? – trgnem je iz razmišljanja.

- Da, Viktorova majka me malopre zvala, loše je. Idem u Moskvu na par dana.

- Bićeš dobro?

- Hoću, hvala ti na podršci – grli me nežno.

- Uvek ću biti tu za tebe, znaš to.

- Znam.

- Javi se kad stigneš.

- Hoću – briše suzu i pokušava da se nasmeje ali znam da ne može.

- Idemo da nađemo nekog da te odveze na aerodrom.

Sofija uzme svoj kofer i krenemo zajedno.

Demir je spavao, sigurno je bio iscrpljen jer deluje tako . . . opušteno. Spava na stomaku sa rukama ispod jastuka, leđa su mu otkrivena i gola, pokrivač mu pokriva samo donji deo tela. Deluje tako mlado, možda zbog kose koja mu nemarno pada preko čela ili zbog toga što nije ozbiljan, ne znam, ali znam da je prelep. Tiho izađem iz sobe, skinem štikle i opružim se na garnituri u dnevnoj sobi.

- Šta . . . – otvaram oči i primećujem da me neko nosi.

- Demire – stavljam ruke oko njegovog vrata.

- Uspavala si se, nosim te u spavaću sobu.

- Koliko je sati?

- Osam i nešto.

- Gladna sam - stomak je počeo da se buni.

- Zaista? – ozari se.

- Da i možeš da me spustiš – i dalje sam u njegovim rukama.

- Ne želim, prelaka si, nikad ne bih rekao da si trudna. Šta želiš da jedeš?

- Neki sendvič, možemo li da večeramo ovde?

- Naravno – napokon me spusti.

- Hvala, jesi li uspeo da odmoriš malo?

- Jesam, idem da nam donesem sendviče.

- A ja ću za to vreme da se presvučem.

Nakon što sam se istuširala i presvukla, Demir i ja smo se bacilli na sendviče, bolje rečeno on, ja sam samo probala.

- Ponovo? Mislio sam da si gladna – mršti se.

- Jesam ovo mi je dovoljno.

- Nisi pojela ni polovinu, ne želim da stalno raspravljmo o hrani.

- Demire, ovo je moj obrok,uvek jedem toliko.

- Ali to je malo.

- Meni je dovoljno, hajde da promenimo temu. Jesu li uhapsili tipa koji je pucao na tebe?