Izasla sam iz broda i zanemela.
Prizor je bio velicanstven.
Nikad nisam mogla ni da sanjam da je zemlja ovako lepa.To drvece,ptice koje cvrkucu.Prosto,bilo je carobno.
"Carobno je,zar ne?"
Izasao je Bellamy i rekao.
"Jeste."
Nakon toga je samo otisao za prijateljima malo dalje od broda.
Sve je ovo lepo,ali moram se baciti na posao.Ponela sam malu mapu po kojoj moram zapisati par stvari.
Posto u brodu nema dovoljno hrane i vode za vise od nedelju dana,moramo da dodjemo do najvece planine ovde.
Moram da pozurim i okupim sto vise ljudi.
"Ljudi,hoce li neko da ide sa mnom u potragu za hranom i vodom?"
"Jesi luda ti?Idi sama."rekao je neko.
"Idem ja sa tobom."prisao mi je neki decko i rekao.
"A ti si?"
"Ja sam Finn.Ti si Clarke,jel tako?"
"Da.Pa...idemo?"
"Idemo i mi."
Prisli su mi Octavia,Monty i Jasper.
"Octavia,ne ides ti nikud!"povikao je Bellamy.
"Brate,ne mozes me speciti,idem."rekla je O.(to joj je nadimak.)
Zatim mi je Bellamy prisao.
"Cuvaj je,molim te."
"Hocu.Vraticemo se do zalaska sunca.Ukoliko ne budemo,krenite u potragu za nama."
"Uredu."
________
"Gde idemo,Clarke?"pitao je Finn.
"Pa,nacrtala sam par stvari na ovoj mapi koje cemo da probamo da nadjemo."
"Ljudi,kako cemo ovo da predjemo?"pitao je Jasper koji je otisao malo ispred nas.
"Sta?"dotrcala sam do njega.
"I,pametna,sta sad?"cinicno me je upitala O.
"Ne znam...stani."otrcala sam do jednog drveta.
"Koristi cemo ove lijane."
"Jedu li dovoljno cvrste?"prisao mi je Finn i poceo da ih vuce.
"Moraju biti."rekla sam.
"Ja idem prva."rekla je O.
"Ne mozes,Octavia.Obecala sam tvom bratu da cu paziti na tebe."
"To sto si starija od mene 2 godine ne znaci da ces da mi naredjujes,razumes!?"rekla je besno.
"Uredu je,idem ja."rekao je Jasper.
Brzo se uhvatio za lijanu i odleteo na drugu stranu.
"Uspeo sma!Uspeo sam!"vikao je.
A i mi smo.Ne znam zasto al bili smo presrecni.Svi smo gledali u Jaspera i vristali.A onda,u sledecem trenutku ga vidim pored drveta sa zabodenim kopljem u stomaku.
"Jasper!"povikali smo.
"Skolite se!Brzo!"povikao je Monty
"Ne!Ne mogu da ga ostavim!"
"Clarke!Dolazi ovamo!"rekao je a zatim me uhvatio oko struka i poneo do ostalih.
"Monty,spusti me!Ne mogu da ga ostavim!Ziv je!"
"Smiri se Clarke!"
YOU ARE READING
We are survivors
Teen Fiction"Poslali su nas da umremo,zar ne?"rekla je Clarke gledajuci pravo u mene. "Jesu,ali mi cemo preziveti."rekao sam joj. "Nadam se."