Za sve si ti kriv (Završena)

15 Dio

Ja:Dobro došla Mon u moj mali raj,kažem ulazeći u kuću.
Monica:Aaa ovde je prelepo.
Ja:Haha,sutra ti moram malo pokazat susjedstvo.
Monica;Misliš danas?
Ja:Ovaj da. .
Popnemo se na sprat koji vodi do dnevne sobe.
Ja: Ova soba je tvoja, pokažem prstom na velika bjela vrata.
Monica:Stvarno je lepo.
Ja:Idem ja malo leć,pa ćemo posle u obilazak i prošetat do Elene.
Monica:Može.
Uđem u sobu i odem pravo do prostorije za stvari. Spustim kofere i vratime se. Legnem na svoj udobni krevet i polako tonem u san.

Luka.pro.

Upravo sam sletio u Beograd. Mia samo nešto zvoca ali ja jedino želim da nju vidim,i da nju slušam.
Uđem u auto koje je bilo parkirano od kada sam otišao iz Beograda i uputim se prema dobro poznatom klubu .
Uđem u Marcovu kancelariju i vidim dosta čaša polupanih po sobi.
Ja: Šta se ovde desilo?
Upitam sjedajući na fotelju preko puta Marca.
Marco; Sjebao sam sve! Kaže te baci još jednu čašu od zid.
Ja:Polako uskoro nećeš imati šta bacati.
Marco:Otjerao sam je. Rekao sam joj da mi ne treba više u životu da je dotrajala kao da je neka stvar. Da nismo imali ništa više osim sexa. .
Ja:Polako, gdje je ona?
Marco:Otišle su brate,sada imamo isti problem. Kako da nađemo Lanu i Monicu..
Ja:Šta,obe su otišle.?
Marco:Da,a ja sam jebeno kriv za sve,naravno opet baci praznu čašu od viskija.
Ja:Polako naćićemo ih.
Marco:Kako Lanu tražiš već pet meseci.
Ja:Znam,ali se nadam. Baš kako mi je u pismu napisala ,,Nada zadnja umire"
Marco:Nadam se brate,nadam se.

Lana.pro

Polako ustajem i obavljam higijenu. Obučem prvo što mi padne pod ruku a to je neka siva trenerka sa crnim šarama i preko sivo crnu majicu.

Siđem dole i ugledam Mon kako gleda nešto na telefonu.
Ja:Šta je bilo?
Monica: Neprestajno me zove. Celu noć mi je telefon zvonio.
Ja:Polomi karticu,dat ću ti ja novu.
Monica:Ok
Nakon što polomi karticu odem do ladice i uzmem novu karticu i dam joj.
Ja:E tako, sad idemo u obilazak.
Mon:Ok,samo da se presvučem. Ode na sprat, a ja obujem crne starke na malu petu i uzmem telefon ključeve od kuće i od auta.
Ubrzo vidim i Monicu u bjelim pantolama i sivoj majici.
Ja:Idemo.
Monica;Aham.

Izađemo iz dvorišta.
Ja:Idemo u park.
Monica:Može.
Pređemo preko ulice i nađemo se u parku.
Obiđemo malo stazu za trčanje i spustimo se niz ulicu. Obiđemo malo shoping centar i uzmemo par sitnica. Vratimo se u kuću i spustimo kese.
Ja:Idemo kod Elene?
Monica:Može.

Uđemo u moj audi

Nađemo se ispred Elenine kuće.
Ja:Ćao Nemanja, kažem prolazeći pored njega.
Nemanja:Ej, Lana.
Čujem dječiji osmjeh i vidim Ivu ispred sebe.
Elena:Lakše malo Iva.
Ja:Nema veze.
Ja:Elena ovo je Mon, Mon ovo je Elena i mala Iva .
Monica:Drago mi je.
Elena:I meni.
Iva priđe i poljubi Monicu .
Elena:A mislim da je i njoj.
Samo se nasmešimo te sjednemo u vrtu.

Nastavak je tu. Vojte i komentarišite. Volim vas.