Iz perspektive slomljenog srca

- 1 -《kosmar》

Trcim i na izmaku sam snage. Pred ocima su mi slike mog unistenog grada. Zastala sam na raskrsnici i videla da mi je cudoviste za petama. U glavi mi se vrte pitanja: Kuda sada? Gde da se sakrijem? Hocu li preziveti?... Oko mene ljudi vriste, beze, napustaju svoje domove.

Krenula sam ka svojoj kuci u nadi da su me roditelji sacekali da odemo zajedno u skoniste van grada dok se situacija ne smiri. Usla sam u hodnjik i videla kofere i stvari razbacane po podu. Dozivala sam ih, pa sam cula buku u kuhinji. Presekla sam se kada sam videla gospodju Hopli [ inace moju nastavnicu hemije ] kako hemijskom pise neke simbole po zidu. Ugledala me je i prisla mi. Ja sam samo zaledjeno stajala na vratima nisam znala, niti mogla nesto da kazem.

"Emilija da li si uradila domaci?" pitala je, pogledavsi me krupnim ocima preko okvira naocara.
"Moliim???" frknula sam piskutavim glasom. Mislim se zeno bozija ja spasavam zivu glavu ovde,a ona o domacem govori...
"Vidi gospodjice" rekla je bacivsi pogled na moj udzbenik na stolu "nemas jos puno vremena, baci se na posao!!!"

Tada mi je pao mrak na oci, sve me je bolelo... smogla sam snage i otvorila oci. Nalazila sam se na podu svoje sobe u lezecem polozaju... zar opet!? Izdahnula sam sa olaksanjem jer je to bio samo glupi kosmar. Ispravila sam se u sedeci polozaj, a ledja su me ubijala jer sam pala sa kreveta na sprat.

Sedela sam neko vreme na podu i razmisljala koji ja imam poremecaj u glavi pa da sanjam takve glupe stvari. Jos i nastavnicu hemije koja me pita za domaci... "Domaci!" moram da vidim da li imamo domaci iz hemije. Ustala sam i otisla do torbe sa knjigala. Vadivsi svesku iz hem. ispala mi je podsetnica.

Domaci iz hemije prva tri zadatka 178 str. zbirka zadataka

Kada sam zavrsila zadatke bilo je 07:18 otisla sam u kupatilo da se istusiram i operem zube. Raspremila sam krevet, obukla teksas farmerke i cvetnu belo-plavu majicu na 3/4 rukave. Pokupila sam tamno braon kosu i zavezala je u neurednu pundju. Od sminke stavila sam malo maskare i sjaj za usta. Kad sam se spremila sisla sam u prizemlje posto je moja soba sa kupatilom na spratu. Videla sam na cipelarniku poruku od tate:

Nadam se da ti ovo citas Emo. Posle skole kupi hleb i jogurt, imas za uzinu i zadrzi kusur.

P.S. Nemoj da majka sazna!♥

Pored nje je bilo 500din. Tata mi uvek doda jos para da majka ne sazna jer kaze da trosim pare na gluposti...sto je delimicno tacno...
Uzela sam pare, obula patike, izasla i zakljucala kucu za sobom. Pogledala sam na sat bilo je 07:48 Ubrzala sam korak jer casovi pocinju u 08:00, a treba mi oko 10min do skole koja je dve ulice ispod moje kuce.

Nadam se da vam se dopada prvi deo. Ovo je moja prva prica i volela bih da mi date neki savet ili vase misljenje u kom.
S ljubavlju N.🌸♥🌸