MY LIFE MY STORY

1. poglavlje

I evo nas. Još jedan dosadan dan... pa krećemo....
Džon-daj ustaj smore jedan.

Tom-Opet si gledala Naruta do 3 sata ujutru. Koja si ti budala
(To su moja braća... oni su blizanci i cesto ni sama ne znam da ih prepoznam)
Ja- Nemam prva tri časa idioti
Tom-Ups u problemu smo
Govori Džonu i obojica krecu da mi se smeju
Tom-okej... idemo mi i ne očekuj da dodjemo kuci pre ponoci.... idemo na zurku.
Ja-sta god. A sada... IZLAZITE IZ MOJE SOBE U 10 UJUTRU. JA JOŠ HOĆU DA SPAVAM.
Obojica izlaze iz sobe i jako lupaju vratima pa tako mi sa vrata pada poster "tima 7" koji je na vratima jako dugo.... to je prvi poster na kome je naruto.... a sada ih imam preko 200.

U svakom slucaju za mene danas nema skole. Necu opet da idem tamo. Tamo me svi mrze i jedino sto vide u meni jeste sestra jednih od najacih decaka u skoli. Kako ih mrzim. I njih i sve ostale. Skola je tako mracna puna nekih idiota koji zele da budu kao moja braca i glupih devojaka koje jurcaju za njima. Ponekada im i zavidim.... dok ja jedva cekam da dodjem kuci i gledam Naruta. Oni uzivaju u zurkama i provodima. Coveceee.... zasto ne mogu da budem kao oni.
"Znate sta... za mene danas nema skole. Necu tamo da idem" da... to sam ja....
"Laura... idem ja sa Emom I Arianom da se šetam"
"A škola... ne može to tako..."
"Laura... PLIZZZZZZZ"
Haha. Laura je naša kućna pomoćnica. Jer ne ocekujete valjda da ja spremam svoje a kamo li njihove stvari. Ona je super i uvek mi pravda časove....
"Ema,Ariana. Nadjimo se ispred bioskopa za sta vremena. Laura ce nam opravdati"
"Tooo. Imam kontrolni i nisam stigla da napravim dobre puškice" govori Ema i krece da nabraja razloge zasto je Laura najbolja.
"Hah oke. Samo da zavrsim i ovu partiju Lol-a i tu sam" Ariana bunca dok lupa po kompljuterskoj tastaturi.

Dotrcavam niz stepenice. I pozdravljam sve koje zaticem u kuci. U sustini Lauru i Harry(šofer) i moja 2 psa (Max i Lena)
Uzimam pahuljice i opet utrčavam u sobu. Okej. Šta obući. Odlučila sam se za majicu koju sam dobila od Džona. Naravno to je crna majica na kojoj je slika "tima 7" i odlučujem se za plavi tekses šorc. Naravno da su patike "Nike" tu a tu ju i plavi ranac u koji stavljam 'kunai' da... za svoj 13 rodjendan sam dobila 3 prava kunai od Toma. I to je jedini dan kada sam mislila da je on car... šašavo zar ne..
"Gde će mo" upitao je Harry  podižući jednu obrvu... (tako izgleda strašno)
"Ovaj put ću ići peške."odgovaram ni ne pogledavši u njega.
"Otišla sam" uzvikujem i brzo zatvaram vrata kako mi Laura ne bi držala lekciju o tome da treba da budem pazljiva.

Kao i uvek idem strasnijim i mračnijim putem. Volim takva mesta. Nema ljudi. I svuda je tišina. Idem putem dok gledam u svoj telefon i sve se čini sasvim uobičajenim. Dok nisam stigla do najmračnijeg dela puta.... sa jedne strane bila je livada na kojoj rastu CRNE ruže a sa druge strane napuštena kuća. Ali... nije u tome problem. U susret meni su išla 3 dobro poznata momka.... to su bili momci koji mrze moju braću.Moze se reci da su to najveći rivali Toma i Džona... Okej.. šta da radim. Msm pošto mrze njih verovatno mrze i mene. I to je haos.
"Hej Sarah zar ti ne treba da si u školi"
Okej 2 stvari... 1.da li mi se upravo obratio Daimon. Lik koji je blago rečeno prebio Toma... i 2. Nije mi mama da se brine da li sam u školi.
"Pa... nije bitno. A vi... i vi bi trebalo da ste u skoli" samo produzi,samo produži,aaaa kako me nerviraaaa😡
"Mi smo treća godina a ti prva...  ionako je za 3 dana letnji raspust. Pa mozemo i mi da pobegnemo jednom"
Kreće da kaze još nešto što me zasigurno ne zanima ali ga na svu sreću prekida Noa.
"Daimone nemamo vremena... kreći"
Noa je STRAŠAN. Ako uvek sanjate nesto lepo upoznajte Nou i imaćete košmare 24/7. Jedino što kod njega nije strašno jesu njegove prozirno plave oči. (HIĆU JA TAKVE OČI) ali idalje je strašan. Tu je i Jack. On stoji pored Noe i gleda u Daimona kao da će ga ubiti.
"Moram da žurim vidimo se" spuštam pogled na pod i prolazim pored njih trojice. Pa ponovo vadim telefon iz džepa i vidim da kasnim... i da imam 20 propustenih poziva od Eme i 17 od Ariane. I imam brdo poruka. Kao što su "moli se zaludjenik za narutom da požuri" ili "ako si opet gledala Naruta zadavicu te"... Ali evo i mene. Tu sam. Dolazim do bioskopa i prilazim devojkama koje se najvise smeju pa ih obe snazno zagrlim.
"O... evo i nje" govori devojka sa kosom obojenom pola u plavo,pola u roze. Devojkom sa povećim crnim naočarima i devojka koja mi uvek izmami osmeh na lice.
"Da... volim i ja tebe Ariana" odgovaram sarkastično
"Ma hajde vas dve već jednom. Da čujem sta je bilo tako zanimljivo u Narutu da si opet kasnila" govori Ema dok joj je pogled na posteru najnovijeg horor filma kojeg treba da gledamo.
"Nije naruto ... ovaj.... pa...." krecen da buncam. Mrzim te likove
"Ma pricaces nam kasnije. A sada hoce li Ema samo gledati poster ili idemo na film" Ariana gleda malo u mene,malo u emu pa jrece u bioskop
"Mislis na ovaj horor.. NEMA SANSE. NENENNENENENENENENE." Protivim se... nikada nisam volela horore. Nije da ih se bojim ali jednostavno.. Ne...
"Da li je osoba cija su braca najpopularnija izjavila da se PLASI običnog horora. Naruto je duboko povredjen ovom cinjenicom"
"Ema umukni.. sta cekamo ulazite unutra kukavice. Ja se ničega ne bojim..."

ZAŽALIĆU  ZBOG  OVOGA
ZNAM

Ovo je moja nova priča. Nadam se da vam se svidja i izvinjavam se zbog pravopisnih grešaka.
Vaš narcis😁😀😚❤💙