Kad sam napokon dotrčala do pekare ponestao mi je dah.Uđem u pekaru i tu me dočeka nasmiješena gospođa Banks."Ah, dušo čekala sam te.Danas moram ići u Italiju svojoj unuci rodila je.Molila bi te da kad završiš s poslom staviš novac što si zaradila u sef u mom uredu i ne brini kad se vratim dat ću ti plaću+novac što si zaradila za pomaganje meni poslije smjene.E da i da zaključaš vrata s ovim ključevima."dala mi je ključe od pekarne, pozdravila me i krenula u taxi za aerodrom.
preskoči vrijeme do zatvaranja
Ok, sad je 7:30 navečer i u Bostonu u ranu jesen bude dosta mračno u to vrijeme.Mogu reći da me ja malo strah jer normalno završim smjenu u 4:15 kad još ima prirodnog svijetla vani, a ne neke lampe.Krenula sam pješke kroz ulice Bostona prema svojem udobnom domu.Moja tanka vesta mi nije prinosila tolko topline.Super još mi je i hladno.Imam još bar 4/5 ulica do zgrade u kojoj živim.tap-tap tap-tap!čujem teške korake iza sebe, ali se nisam usuđivala okrenuti.Svaki put kad lik u filmu čuje korake iza sebe, okrene se i BUM mrtav je.Ubrzala sam tempo.Koraci su dolazili sve bliže meni, a ja sam svaki put ubrzala i došli je do toga da trčim.Snažne ruke me uhvate i zagrle me svojim prsima.Prepoznajem taj parfem."Što radiš sama ovako kasno?"Simon-ov duboki glas me upitao.Svaki put kad me dotakne osijećam iskrice."I-idem doma."tiho izmucam.Simon me pusti i ja se okrenem prema njemu.Taj čovjek je sve ljepši i ljepši kad ga vidim.Skinuo je svoj kaput i pružio ga meni."Obuci moj kaput, vidim da ti je hladno."kaže."N-ne hvala,ond-da će tebi biti hladno!"rečem mu.On me samo pogledao i navukao mi kaput.Što nisam očekivala da me počne nositi kao malo dijete.Digla sam glavu s njegovih snažnih prsa i iznenađeno sam ga pogledala."Ne m-moraš me nositi, mogu s-sama hodati."rečem dok pokušavam pobijeći iz njegovih snažnih ruku."Mon ange neće trebati ni prst maknut dok sam ja tu."i snažnije me zagrli u prsa.I tako me nosio sve do moje zgrade."Bi li htio u-ući na kavu ili č-čaj?"ponudim mu.On je samo kimnuo glavom gore,dolje.Okrenem se i počnem ulaziti u zgradu do svog stana.
Simon-ov POV
Polako pratim Annabell do stana.Ona je tako mala i slatka.Kad sam pročitao što joj se dogodili u prošlosti, sve što želim je da joj pružam svu sreću u životu.Odključala je vrata od stana, ušla unutra i držala vrata za mene. "Hvala mon ange." zahvalim joj, a njeni obrazi se pretvore u 50 nijansi crvene.Uđem za njom i zatvorim vrata. "Ovo je m-moj lijepi dom.R-raskomoti se u dnevnoj s-sobi." brzo reče i pogađam nestane u kuhinju nakon što skine moj kaput i stavi ga na vješalicu pokraj vrata. Sjeo sam na veliki crni kožni kauč prekriven sivom, mekanom, pufastom i debelom dekom. Dok sam čekao da se Annabell vrati osjetio sam lagano grebanje šapica na nogavicama traperica. Pogledam prema dolje i vidim malu crnu mačkicu s plavim očima.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
ŽAO MI JE AKO STE DUGO ČEKALI SLIJEDEĆI DIO ALI BILA SAM NA MORU,IMAMO VIKENDICU I NEMAMO WI FI. BILA BI JA JOŠ IZBACILA KAD SMO BILI KOD KUĆE, ALI SAM IMALA PUNO POSLA I JOŠ SAM IŠLA VAN S stylesovaaaa I VRAĆALE BI SE KUĆI U 10 I KASNIJE. TA CURA JE JEDNA JEDINA I FENOMENALNA😂😂😂😘. OPET SE ISPRIČAVAM, PISAT ĆU ČIM IMAM VREMENA I BRŽE ĆU UPDATE-AT AKO BOG DA!!!
