Dark places

6.

-Ne. Nisam raspoložen za igru.-rekao sam.
-Zašto ne?-upitala je. -Djeca su te cijeli dan čekala. Tvoja seka je jako sramežljiva pa se ne želi igrati. Čak i ne želi izići iz sobe.-Martha je napravila tužno lice.
Aria je očito čula nas razgovor i spustila se s tavana.
-Mislim da vas trebamo nešto pitati. Tko ste vi?-rekla je.
-Oh, pa već smo se upoznali. Ja sam Martha, a ovo su...-rekla je no ja sam ju prekinuo.
-Da, ali to nije ono sto nas zanima.-rekao sam.
-A šta vas zanima?-upitao je Billy.
-Odakle ste?- Aria je sjela pored Billya na pod.
-Odavde.-rekao je.
-Dakle iz Rusije?-potapšala ga je po glavi.
-Da.-
-A gdje je vaša kuća?-pitala je.
-Ovo je naša kuća.-rekao je.
-Ne. To je Kosova kuća. To je kuća njegove obitelji. Gdje je tvoja kuća?-Aria je bila tako strpljiva s njim. Ja bih ga dosad već triput udario.
-Ovo je naša kuća. I mi smo svi obitelj. Jedna velika obitelj.-rekao je Billy. Očito mu je dosadilo odgovarati na pitanja pa je ottrčao za drugom djecom.
-Gdje idete preko dana?-upitao sam Marthu.
-Neznam. Samo nestanemo. Idemo na mračno mjesto. Na jako mračno mjesto.-rekla je.
-Djeca se boje tog mjesta. Jako. Uvijek plaču prije zore.-
-Kako misliš nestanete?-bio sam zbunjen.
-Neznam. Samo nestanemo.-
-Šta mislite pod time da sam vaša obitelj?-
-Ne želim odgovarati na tvoja pitanja.-rekla je sa suzama u očima.
-Odgovori mi Martha!-bio sam uporan.
-NE ŽELIM!-viknula je i svi su odjednom nestali.
-Šta se upravo dogodilo?-upitala je Aria.
-Nemam pojma.-rekao sam.-Najbolje je da odemo leći.-
-Da.-rekla je i krenula niz stepenice.
-Kuda ćeš?-upitao sam.-Zar ne spavaš na tavanu?-
-Da. Ali nema šanse da se vraćam gore. Pre jezivo ke i uvijek imam osijecaj da me nešto promatra. Prošetati ću se do maminog auta i spavat ću tamo.-
-Nemozes sad tamo ići. Previše je kasno da uokolo hodaš sama. Prespavat ćeš u mojoj sobi večeras.-rekao sam. Nemam pojma odakle je to došlo.
Lagano se zarumenila i nakon kraćeg nagovaranja je pristala. Upalio sam svjetlo i oči nam je zaslijepila ružičasta svjetlost.
-Sviđa mi se tvoja soba.-rekla je smijući se.-Tako je muževna.-
-Ha ha ha. Samo se ti smiji. To je trebala biti Violetina soba no nju je strah tu spavati.-rekao sam.
-S razlogom.-rekla je Aria i sjela na krevet. Ugasio sam svjetla i legao pored nje. Nakon petnaest minuta se napokon opustila i legla.

Probudio sam se oko sedam sati. Pogledao sam uokolo ne bih li vidio Ariu. Ugledao sam ju kraj prozora kako gleda u nebo.
-Jutro.-rekla je kad je primjetila da sam se probudio.
-Jutro. Kako si spavala?-protrljao sam oči i protegnuo se.
-Užasno. Nemaš pojma koliko mlatiš nogama dok spavaš.-nasmijala se.-Ali me jako brinulo ono jučer.-
-I mene-rekao sam. Presvukao sam se iz pidžame u crnu majicu kratkih rukava i traperice. Aria se spustila dolje. Moja majka se razboljela pa nije išla na posao danas.
-Tko si ti?-upitala je.
-Hmm..ovaj...-stala je zbunjeno. Došao sam, zagrlio je i rekao.:-Mama, ovo je moja cura Aria. Aria, ovo je moja majka Jane.-
-Drago mi je upoznati te.-rekla je moja majka i pružila je Ariji ruku.
-Također-rekla je Ariji crvenjevši se.
"Slatka je."pomislio sam. Izišli smo iz kuće.-Nisi mogao smisliti ništa bolje?-
-A šta sam trebao reci? Ovo je bilo najuvjerljivije.-rekao sam.
-Neznam, mogao si reci da smo radili cjelonoćni školski projekt.-rekla je.
-Tebi je jasno kako to zvuči, zar ne?- nasmijao sam se.
Zacrvenila se. Očito joj to nije bila namjera. Ušli smo u auto i krenuli prema školi.
-U koju školu ti ides? Mislim, da te odbacim usput.-rekao sam.
-Idemo u istu školu.-rekla je.
-Kako to da te nikad nisam vidio?-upitao sam.
-Ja sam u trećoj godini pa ne idemo na iste satove. A i ti si uvijek među popularnima pa...-odvratila je pogled i gledala kroz prozor.
-Oh...uredu. Šta kažeš da budemo skupa preko odmora?-predložio sam.
-Naravno. Kada misliš da bismo smislili plan za večeras?-nasmijala se.
-Kakav plan? Gdje želiš ići?-upitao sam.
-Mislim na jezive ljude koji ti provaljuju u kuću, a ne na izlazak.-rekla je. Sad sam se ja zacrvenio.-Da, naravno. I ja sam mislio na to- pokušao sam se izvuci no bilo je prekasno. Ostatak vožnje smo proveli u neugodnoj šutnji.

Tražio sam Ariu na odmoru. Trebalo mi je malo vremena da ju nađem no na kraju sam ju našao kako priča s prijateljicom na igralištu.
-Aria, trebali bi popričati, o znaš već čemu.-rekao sam.
-Da, evo me za minutu.-rekla je.
Njezina me prijateljica mrko pogledala. Pričekao sam Ariu. Kad je došla upitao sam:-Koji je njen problem?-pokazujući na njenu prijateljicu.
-Prije tjedan dana te pitala znaš li gdje je nastavnica iz biologije ali ti si joj rekao da prošeće.-nasmijala se.
-Ozbiljno?-bio sam iznenađen.
-Da. I šta planiraš učiniti? Ono jučer očito nije upalilo.-rekla je.
-Da...Ne mislim da bi trebali razgovarati s njima. Mislim da bi trebali probati saznati nešto o kući.-rekao sam.
-Zašto o kući?-upitala je Aria.-Kakve to veze ima s ičim?-
-Rekli su da je kuća njihova. Možda su živjeli tamo prije nego šta sam se ja uselio.-
-Dobra ideja.-Aria je kimnula glavom.-Nisi ti toliko glup kako svi govore.-nasmijala se.
-Ne.-nasmijao sam se i ja, a onda shvatio šta je rekla:-Čekaj tko to govori?-
Ona se samo nasmijala i ottrčala do svoje prijateljice.