Naizgled savršeni

Episode 11 - Samo korist

O, mrtav je čim ostanemo sami! Prijatelji, oni komplimenti... Sve je to bilo u redu. Sve dok me nije nazvao svojom devojkom! Za koga me on smatra!? Mislim da bi se svaka druga devojka iz firme sada doslovno usrala od sreće, ali ne i ja.

Mnome ne može da manipuliše sa par lepih reči, i ovakvim groznim gestom! Ne i mnome, baby!

-Kad si se toliko promenila?

Ne znam. Samo ne želim da dozvolim da od mene pravi budalu. Pa nek je budući vlasnik najveće svetske informatičke firme. Mene neće nazivati svojom devojkom.

-Smanji doživljalj vatrena. Samo te je tako pretstavio prijateljima.

Nije mogao da kaže nešto nalik na 'prijateljica', 'koleginjica' i slično? Morala sam da mu budem devojka na ovih par minuta dokle su gospodin i gospodja stajali ovde?

-To ionako ništa nije značilo.

Moram to da prokomentarišem. Ukoliko ćutim, on to možda pogrešno shvati.

-Dobro, otišli su. U napad devojko!

Ukoliko niste primetili, ja često vodim rat sama sa svojim mislima. Kao da se unutra nalazi jedna mini ja, koja je uvek tu da se svadja.

-I da pomogne.

I to, ponekad.

"Čemu ovo, šefe!?", procedila sam čim su se njegovi prijatelji izgubili iz vida.

"Šta ti je, ljubavi?", tako ću da ga razbijem sada!

"O, meni ništa... Tebi će biti kada ti iščupam tu jezičinu.", kažem hladno. Oduvek sam bila dobra u ovoj oblasti.

"Čemu ovo?" , glumio je mene.

"Sledeći put, kada rešite da me pretstavite svojom devojkom... O čekaj. Neće biti sledećeg puta.", nasmešim se i ustanem, elegantno otšetajući do izlaza iz restorana. Ostao je za onim stolon, zatečen čekajući konobara.

-Bravo. Što se napuštanja ljudi tiče, stvarno si ekspert!

To treba da pretstavlja sarkazam?

-Ne.

Ponekad me zbunjuješ, znaš?

-Da. To mi je u opisu posla.

I kuda sad? Šta sada da radim? Znam da sam u centru New Yorka, ali mi to i neće pomoći mnogo. Kako da stignem nazad do vile Stejtovih? Nisam mogla na drugi nacin da pokažem Luki da je idiot? Morala sam da teatralno napustim restoran...

Ponekad se i nakon pobede osećam poraženo. Šta sad da radim?

Šetala sam malo ulicom kada sam čula dobro poznati prijateljski glas. I ja jednom da imam sreće.

"Šta lepa dama radi sama u ovom mračnom parku?", i moje rspoloženje se znatno pokvarilo.

"Ma ništa bitno... Mogu da te zamolim da mi pomogneš, Mark?", konačno sam se usudila da ga pitam.

"Kaži Dosonova?", kad je pre on uspeo da sazna moje prezime? Mislim da ranije nije imao prilike...

-Smiri strasti Šerloče. Šta je čudno i da zna?

Nešto mi tu smrdi... I to nije krug duvanskog dima koji se širi oko Marka...

"Možeš da me odvezeš do kuće gospodina Stejta?", ponadala sam se da neće dalje zapitkivati, ali izgleda to kod njega neć proći samo tako...

"A gde ti je onaj tvoj šefić? Sa njim si ovde došla?", mislila sam da se on i Luka druže... Mada to i nije bitno... Zašto ga zanima da li sam došla sa Lukom? Da on... Nije možda... Ljubomoran?

-Pa izašla si sa Lukom, a sa njim nisi htela...

I to što kažeš...

"Nije bitno... Molim te, odvezi me kući. Hoću reći...", više ne mogu ni da držim oči otvorene... Nisam trenula prethodne noći... I to sve zbog onog pijanog kretena.

"Znam na šta misliš. Hajde. Odvešću te kod mene. Nisam siguran da bi trebalo da te odvezem tamo...", nije mi bilo baš svejedno, ali nisam ni imala snage da se pobunim. Jednostavno sam klimnula glavom i krenula za njim.

~Mark p.o.v.

I LUKA STEJT!? KO ĆE JU PRVI IMATI!? NARAVNO JA!

"Slušaj Mark... Malo mi je neprijatno... Možeš li me ipak odvesti nazad kući?", pitala je zgodna crnka sedajući na suvozačevo mesto mog auta.

Nećeš mi pokvariti planove Leno Doson.

"Nema šanse. Insistiram da prespavaš kod mene. Možemo da pogledamo neki film ukoliko želiš?", odmahnula je glavom.

"Umorna sam...", klimnuo sam u znak razumevanja i dao gas. Ubrzo smo se našli ispred zgrade u kojoj sam stanovao, te sam joj pomogao da onako pospana izadje iz auta i popne se do šestog sprata. Naravno, i zevnula je par puta...

"Izvini, stvarno mi se spava...", nasmejao sam se iskreno... Šta li je radila protekle noći kada joj se već u jedanaest ovako spava?

"Nema veze, ukoliko ne možeš da spavaš u tome možeš da uzneš neku moju majcu i šorc.", ponovo je odmahnula glavom. Prva devojka koja to nije želela da uradi...

"Spavaću u ovome. Prijatna garderoba.", pametna čak i u snu. Divim joj se.

"Izvoli. Spavaćeš u mojoj sobi, a ja ću na sofi u dnevnom boravku. Ako ti nešto treba, zovi me. Znas gde sam.", otpratio sam je do sobe gde je iste sekunde pala na krevet i urolala se u prekrivač. Slatka je. Poput malene devojčice.

Šta ja lupam!? Korist Mark. Samo korist.

I mada to nisam hteo, zaspao sam razmišljajući o njoj. Savršena je dok spava.

-------------------
I evo novog nastavka💕
Btw, na mom profilu tu je i knjiga 'Kradljivac duša'. Mislim da će biti zanimljiva ljubiteljima natprirodnih bića. Pogledajte, ostavite glas i komentar ukoliko vam se svidja.
Nadam se da vam se i ovaj nastavak svideo, i toliko od mene za danas❤