Priča o nama

Blam

Otvaram oči i gledam na sat, skačem iz kreveta ko oparena jer shvatam da ću ponovo zakasniti na posao. Oblačim stvari koje su mi se našle pri ruci; crne pantalone i uska bela majca         kratkih rukava. Na brzinu ulećem u kupatilo kako bih oprala zube, kosu vezujem u neobaveznu pundju, grabim tašnu sa stolice koja je prislonjena uz zid pored vrata i istrčavam iz sobe. Dok cupkam na desnoj nozi, otključavam vrata jednom rukom, u isto vreme drugom navlačim crvenu patiku a tašnu držim u zubima. Potom izlazim poskakujći na levoj nozi što mi omogućava da obujem i drugu patiku, zaključavam vrata pa trkom silazim niz stepenice zgrade; u tom trenutku iz komšijskog stana istrčava zlatni retriver, ja, naravno padam preko psa, sadržaj crne tašne, sa četvrtastom metalnom kopčom, se rasipa po podu hodnika zgrade, dok komšija stoji u šoku otvorenih usta, a jadan pas cvili.

- Oprosti, Ajk obično ne sapliće ljude. Čujem hrapav, muški glas, dobro mi poznatog komšije.

- Ja se izvinjavam Ajku i tebi Derek krivica je moja, po milioniti put kasnim na posao pa nisam gledala kuda idem. Dobro bi mi došla pomoć sa ovim haosom.

Ajk, Derek i ja zajedničkim snagama prikupljamo stvari sve dok se u komšijinoj ruci nije našlo pakovanje kondoma. Osećam kako mi lice gori od sramote pa spuštam pogled ka podu.

- Ako si htela zabavu mogla si da mi kažeš, ova teatralnost je stvarno nepotrebna. Izgovara Derek gušeći se od smeha, otimam mu kondome iz ruke i istrčavam iz zgrade, delom od sramote a delom zbog kašnjenja.

Sedam u svoju bledo žutu Bubu i naravno upadam u saobraćajnu gužvu, zato što je takav dan. Dok kolona nepomično stoji stavljam slušalicu u uši pa okrećem šefov broj.

- Aurora ako me zoveš da bi mi javila da kasniš ne trudi se da dolaziš na posao.

- Stivene zaista mi je žao, ali upala sam u saobraćajnu gužvu, kolona se ne pomera već 20 minuta ( zapravo deset; ono što nezna ne može da mu škodi.) uostalom ako će ti biti lakše uspela sam da se izblamiram pred Derekom.

- Sreća tvoja pa ne mogu da nađem radnicu koja je pokretna katastrofa kao ti. Ovaj put ti je oprošteno ali očekujem pun izveštaj o Derek situaciji kad dođeš.

Prekidam vezu, napokon mogu malo da odahnem. Dok se kolona vuče kao puž misli mi lutaju ka Dereku, tu je njegova razbarušena crna kosa; nebo-plave oči; pune, sočne usne; vragolast osmeh; telo Apolona i opijajući miris.

Iz sanjarenja me trza zvuk sirene, gledam ispred sebe i shvatam da se kolona još uvek nije pomerila. Taman sam se spremala da osobi iza sebe uputim niz nimalo kulturnih reči, kada sam začula glasno TUP! Na haubi moje Bube, čučao je muškarac sa crnim plaštom, polovina lica bila mu je prekrivena kreč belom maskom, drugu polovinu nisam mogla da vidim sve dok se nije okrenuo prema meni. Celo telo mi se naježilo kada sam ugledala njegove oči crne kao noć, lice mu je bilo belo a kosa svetlo smeđa za slatnim odsjajem, kao da je zarobio zrake sunca u njoj, usnama je oblikovao moje ime pa otrčao među vrbe obližnjeg parka.

ON JE ZNAO MOJE IME!!!

Gužva se napokon razčistila pa konačno uspevam da stignem u kafe-klub gde radim. Sreća pa još uvek nije bilo gužve tako da je Erika uspela da usluži goste bez mene.

- Može li se znati gde je gospođica bila do sada?! Upitala me je vidno iznervirana. Ruke je držala na bokovima, tapkajući jednom nogom po podu, čelo joj se naboralo od mrštenja, činilo se da će se njena vatreno crvena kosa zaista zapaliti od besa.