Sedeo sam tako smiren za stolom,
a onda sam ugledao njeno tamno oko.
Video zvezde i u njima univerzum,
otvoren, dalek i nedostizan.
Privucen da gledam u njene oci zverske,
nejasno videh njen pogled u svome.
Moje oci, umorne i slabe,
gledala je dugo, a onda sam pao.
Pao u zaborav i sve oko mene nestalo je...
Univerzum me je otimao.!
Osetih da me uzima pod svoje,
Zvezde sada broje moje oziljke.
Jos uvek sam tamo i trazim pravo mesto,
u moru senki koje Univerzum grade.
