U glavi mi iznova i iznova odzvanjaju vrisci žene, koje sam čula te strašne noći. Pred očima mi se pojavljuju slike moje izbodene majke na kauču u dnevnoj sobi. Prošla je 1 godina od te noći i nikako ne mogu da izbacim taj prizor,koji će me verovatno pratiti ceo život,iz glave. Ustajem i odlazim u kupatilo da se umijem i razbistrim misli.U svom odrazu u ogledalu ne prepoznajem sebe, vidim uvek umorno lice,podočnjake do poda, kosa čupava i ispucala...Nekada sam bila vesela i uvek nasmejana devojka ravne,očešljane,smeđe kose,promenila sam se. Svog oca i ne viđam,stalno radi,kad ne radi pije,uvek tako.Osećam se usamljeno,ova kuća me izjeda iznutra sve me potseća na mamu i onu nesrećnu noć kada su je izboli.Ali svaki put kad se umijem i pogledam ogledalo vidim senku od te osobe koja je ubila moju majku.Iako sam se svih ovih godinu dana borila sa tim da naučim da živim sa ovim bolinim događejem,svaki dan je bilo sve gori i gori. Ništa nikad neće moći da i umanji taj bol.Tati sam odlučila da kažem sve to i da ga nateram da me sasluša,i jeste,predložio je da se preselimo jer ni on ne voli ovaj grad i ljude koji živu u njemu.Već danas smo krenuli sa pripremama za selidbu.Selimo se u našu kuću,kuću koju je moj otac nasledio od dede, tamo bi trebalo da mi bude lepše.Novi dan je osvanuo, bila sam prva smena otišla sam u školu da se pozdravim sa svojim drugovima i nastavnicima,koji su mi bili mnogo dragi i rastanak mi je mnogo teško pao.Imala sam najbolju drugaricu Lusiju koja je imala košmare juče. Rekla mi je da je sanjala tu kuću gde treba da se preselim. Rekla mi je da ne idem da ostanem sa njom. Inače ona je devojka koja živi kod bake koja je jako bolesna i na ivici smrti. Lusija mi je kao sestra zna sve tajne. Pozdravila sam se sa svima,i u suzama krenula ka kapiji škole. Oh Bože toliko će mi nedostajati sve ovo,sve vreme koje sam provela ovde i svi ovi ljudi koje toliko volim. U daljini se čulo dozivanje Mija Mija stani. Shvatila sam da mene zovu. Okrenula sam se crvena kao paprika i naduvena od silnog plakanja. Bio je to Markos koji je bio zaljubljen u mene i bio je najlepši dečko u školi. On je inače brat od Lusije. Dao mi je ogrlicu i rekao da ću tako znati da je on uvek uz mene i da mi daje snagu. Zagrlila sam ga i zahvalila mu se. Oduvek mi je bio sladak. Krenula sam ka parku gde me je čekao tata spreman da krenemo. Ušla sam u auto,a on je bio skroz normalan zagrlio me je i poljubio nisam mogla da verujem da je to onaj čovek koji me nikad nije poljubio. Čak se i lepo sredio namirisao kao novi čovek,kao da nije pio pijanica. Pa da krenemom,rekao je i pustio veselu muziku. Novo mesto, nekoliko ulica od nas živela je njegova ljubav iz mladosti Marina,njiih dvoje su bili 2 godine u vezi,ali kada je moja majka došla kao nova bila je posebna jer je imala moći. Svi su je gledali sa mržnjom i svi su je odbacivali niko nije hteo da se druži sa njom.Marina je uvek pravila gluposti i okrivljavala moju mamu za to. ALi pored svih osoba koje su je odbacivali mog tatu je očarala, on je uvek verovao u ljubav na prvi pogled. Marina je moju majku uvek gledala sa mržnjom oči su joj sevale,htela je da pukne od besa kad god bi videla nju i mog oca. Ostavio ju je samo zbog moje mama,jer su odlučili da se venčaju i presele u drugi grad jer je moja mama ostala trudna.Sve to sam saznala od majke i to na silu jer ništa nikad nije htela da mi priča. Konačnoo ! Nakon 2 sata vožnje stigli smo. Dobrodošlicu nam je prvi poželeo niko drugi no Marina. Činila mi se jako fina nisam mogla da verujem da je tako fina žena može da mrzi. Ona nam je pomogla da se smestimo u novu kuću. Pre našeg doseljenja čula se sa tatom i ponudila mu da sredi našu kuću u znak dobrodošlice. Ušli smo u kuću. I za nju me je vezivalo sjajno provedeno leto sa Lusijom i Markosom nikad to neću zaboraviti. ušla sam u svoju sobu,bila sam toliko umorna da nisam imala snage da se pomerim da se podestim kako sve to izgleda. Dosta toga se promenio kuća je renovirana. Moja soba je proširena i izgleda divno,prava za jednu devojčicu. Polako je padao mrak i tata me je obišao i rekao da se spremim za spavanje. Sutra idem u školu. Bila sam malo začuđena tek sam došla a već idem u školu.Da sam se ja pitala to ne bi bilo tako,ali naravno Marina se pobrinula za sve to,Biće mi čak razredna.I evo ga. Jutro,škola sve novo. Ispred kuće me je sačekala Marina sa kolima. Rekla je da me vozi u školu jer moj tata ne može otišao je da traži posao. ušla samu koja krenule smo ka školi. To je bila najkraća vožnja u mom životu. Stigli smo.Škola je bila lepa i velika.Išla sam kroz hodnik pun novih drugova,nisam ni stigla da se upoznam sa nekim a već je zvonilo. Ušla sam sa Marinom svojom razrednom u učionicu.Rekla je da sam nova i da im se predstavim. Bila sam tako ozbiljna,da sam svakog presecala pogledom. Ja sam Mija Marković imam 13 godina i živela sam u...nisam ni uspela da se predstavim do kraja jer me je jedan dečak ubacio papir pravo u usta. Svi su prasnuli u smeh,razredna ih je smirila i rekla mi da sednem.Sela sam pored najpopularnije devojčice u školi ne sluteći da je najpopularnija. Pogledala sam je,i već sam znala da je umišljena i razmažena. gledala me je očima punim besa kao da je htela da mi razbije facu. Osetila sam bol u stomaku i setila se svoje majke koja je kroz ovo sve prošla.
(Ovo je moja prva priča,biće jako zanimljiva,nadam se da će vam se svideti,i da ćete je čitati :DD Love ya all♥)
