Upoznala sam jednu jako finu osobu,na putu do kuće.Prišla mi je i pitala da li sa ja nova. Rekla je da se zove Mara i da je bolesna i nije mogla da dođe u školu. Inače ide sa mnom u odeljenje. Živi dve kuće od mene. Pozvala me je u šetnju jer joj je bilo jako dosadno. Prihvatila sam njen poziv i dogovorile smo se da se nađemo ispred moje kuće u 2h. Rekla je da ovaj grad krije velike tajne i da nije tako miran kao što svi misle. Mara je bila polu veštica,to je naledila od svoje majke koja je umrla na isti način kao moja. Došla je malo posle moje majke u novu školu sa još par drugarica.Njih su svi prihvatili,niko nije smeo da ih popreko pogleda ili ismeva. Kao da su znali da im sledi opasnost,da mogu da ih začaraju,ali ipak je to bila tajna. Njih je bio 5 došli su u tu školu da pronađu svoju šestu devojku,devojku koja je takođe veštica. Dok mi je to pričala nije htela da mi otkrije mesto na koje me vodi. Hodale smo noga pred nogu ,korak po korak i stigle. Bila je to ogromna kuća,ali je više ličila na dvorac.Imala je 4 sprata:podrum,dnevna soba kuhinja i sve što sadrži 2 sprat,na 3 spratu je bilo 6 soba za svaku vešticu po jedna,i 4 sprat tavan.Mara je istraživala tu kuću,kaže da podrum krije još neke prolaze i da se u njemu nalaze tajne.2 sprat je bio normalan,na 3 gde su bile sobe sve sobe.U sve sobe je moglo da se u uđe osim u jednu. Ona je bila zaključana.Mara je istraživala tu kuću i rekla je da jedna veštica još uvek živi,ali da je ona jedina bila loša od njih 6,i jedina je mrzela sve svoje "sestre" veštice.Mara kaže da živi u ovom gradu.Mara je htela da me vodi u obilazak cele kuće,ali nisam bila voljna. Izašle smo iz kuće i rekla je da to nije sve,da ide kuće ima sedam stabala i da je u svakom stablu jedna veštica,to potvrđuju krstovi koji se nalaze na drvetu nacrtani krvlju,i sve dok je crven krst,veštice mogu da ožive ako se jedna preživela i još dve mlade veštice udruže i prihovu ih da se vrate u život.Samo na jednom drvetu nije bio krst. To je bio dokaz da zla veštica živi.Spuštao se mrak,Maru sam požurivala da krenemo kući.Mara je dodirnula drvo koje nije bio obeleženo i istog trenutka je krenulo da seva i pljušti kiša. Bile smo toliko uplašene da nismo mogle da se pomerimo. Stajale smo ukipljene i posle pola minuta krenule da trčimo ka kućama.
(evo ga i 2 deo,nadam se da će vam se više svideti i da će biti više komentara. love you :D)
