Hej.Ja sam Danijela.Imam 17 godina i idem treci srednje u gimnaziju.Naravno zivim sa mamom i tatom.Nemam sestru ni brata.To je za sad sto trebate znati o meni.Pocet cu od pocetka.:) 2.9.2004. je moj omiljeni datum.Pocetak prvog razreda.Tada sam upoznala moje prijateljice Ines i Antoniju.Uciteljica me stavila da sjedim sa malim razmazenim djetetom.Zvao se Luka.Mrzila sam ga.Zato sto je bio jako nemiran.I stalno me je zezao.Bas na taj datum sam mu opalila samar.Pa sam bila u kazni.Vjerovatno se pitate zasto mi je to onda omiljeni datum? Saznat cete kasnije.Naravno ja sam uvijek mislila da sam iznad svih njih balavaca.I da sam jako ozbiljna.No nisam bila.Bila sam mala svadalica.Naravno svi smo se upoznavali i govorili svoja imena.Kada je dosao red na Luku.Ubacila sam se u njegov govor.˝Glup je...Luka da li mozda treniras ili si prirodno glup?˝ upitala sam ga.Cjeli razred je se poceo smijati.Naravno uciteljica me opomenula.Kada sam se vracala kuci sa mamom.Vidjela sam Luku.Isao je sa svojim ocuhom doma.Prepostavila sam da je to ocuh zato sto kada je govorio o sebi spomenuo ga je.Moja mama se okrenula prema njima i pozdravila ih.˝Oh..pa dobar dan vi ste novi susjedi u nasoj zgradi?˝ Cek...ovo je ne moguce.Taj dosadni Luka dolazi u moju zgradu? Oh...ne.Navecer smo bili pozvani kod njih na veceru.Molila sam mamu da ne idemo.Ali morala sam.Uredila sam se.Kako bi vidjeli da sam jako ozbiljna.Pozvonili smo na vrata.Otvorila nam je njegova mama.Gospoda Patricija.Sjeli smo za stol.Kod nas je bio obicaj da se pomolimo prije jela.Ali oni su odmah poceli jesti.Luka ima starijeg brata Nikolu.Ajme kak je zgodan.Pomislila sam u sebi.Dosla sam kuci ljutita.Jedva sam cekala doci kuci.Navecer kada smo vec svi legli.Pocela sam malo razmisljati o Luki.Sladak je.Ali nije moj tip.Uzela sam cipele.I krenula gore do Luke.Pokucala sam na vrata.Iako je bila vec ponoc.Otvorio mi je vrata.˝Hej,dosla sam po sok˝ On je imao sok no nije mogao ga dohvatit.Ja ne znam zasto sam uopce tu i dosla.Klimnula sam glavom i krenula kuci.
