Poglavlje 1 ( + pesma )

295 16 1
                                    

Tedi

Oh, Tedi,
život je tako težak
suze bol i patnja,
sve samo ne užitak.

Oh, Tedi,
život je staza trnja
s putokazima na smrt,
bez milosti i sažaljenja.

- Ne brini, mali
osvetiću tebe i tvoju tugu
platiće za sve,
veruj svom najboljem drugu.

Moliće i klečaće,
al' ja ću da ih meljem,
mučim i bljujem.
Sve to dok ih jedem.

Vrištaće i preklinjaće
dok ih sečem na komade, biće onako kako želiš,
od njih ostaće samo gromade.

Ne brini, mali
osvetiću tebe i tvoju tugu
platiće za sve, veruj svom najboljem drugu

Poglavlje 1
Dečak je utrčao u svoju sobu , počeo je da plače , torbu je ostavio pored vrata . Zavio je rukave duksa i pogledao svoje rane , a glavna rana je bila ispod vene gde je bio isečen do mesa , sa druge strane ruke su bile rane od grebanja , plakao je .  Nije imao podrške . A svom tom krvlju iz rane ( iz koje se meso videlo ) su nestali ljudi . Taj dan se posekao do mesa i kada je krv krenula , shavtio je da ta krv bila ustvari vodopad ljudima za koje se vezao , a oni njega mrzeli , tada su izašli iz njegovog srca kroz vodopad krvi . Ali dosta sa metaforama ta njegova rana je bila stvarna i bolela je , počela je da zarasta , ali je bol ostala .

Meda Where stories live. Discover now