Always you [COMPLITED]

Part 5

Vreme je prolazilo. Chae je prebola delikventa od mog druga koji je od onog dogadja prestao da bude moj drug. Bili smo pri kraju četvrte godine srednje. Nisam joj priznao ništa. Ostali smo isključivo najbolji prijatelji. I u našim životima se ništa značajno nije promenilo. Ostali smo isti. Ja sam se provodio po lokalnim kafićima lečeći svoje srce spavajući sa drugim devojkama dok je ona vredno učila i spremala se za fakultet. Uvek je želela da studira u inostranstvu. Vredno je radila za to i njen trud se isplatio. Uspela je da dobije stipendiju za studiranje u Kanadi. Njenu sreću je bilo nemoguće opisati. Ponosan sam na svoju Chae, ali i tužan jer sam svestan koliko će nas ovo razdvojiti i koliko će mi tek sada biti nedostižna. Biće odličan student, naći će dečka, nove prijatelje, a ja ću zauvek ostati u prošlosti.

Velika matura. I taj dan je konačno došao. Konačno se završio ovaj pakao od srednje škole. Jedino što je te dane ublažavalo bila je Chae. Bez nje, verovatno srednju školu ne bih ni završio. Naravno otišli smo zajedno na maturu. Izgledala je prelepo. Mogao sam da se zakunem da nikada nisam video lepšu devojku od nje. Duga plava haljina, visoka pundja i izražajna šminka oko očiju. Nikada se nije ovako sredila. Izgledala je očaravajuće. Celu noć nisam skidao pogled sa nje i stalno sam komentarisao koliko je samo lepa, ali u prijateljskom smislu i sve kroz šalu. Nisam hteo da posumnja da želim da budemo nešto više od prijatelja, jer sam znao da ona to ne želi.
Noć je bila divna. Igrali smo celo veče. Samo ona i ja. Nikada nisam mislio da će mi matursko veče biti tako lepo, ali pored Chae sve je u mom životu bilo savršeno.

To leto nakon završetka srednje škole smo izludovali kao nikada to tada. Čak je i Chae izlazila. Provodila se. Želela je da nadoknadi sve one noći kada je ostajala kući i učila. Vodio sam je na razna mesta i isprobavali smo razne stvari, samo je stvar koja je bila izmedju nas stojala netaknuta.

Leto se bližilo kraju, a sa njim i Chae-in odlazak u Kanadu. Porodica i njeni bliski prijatelji među kojima sam, naravno, bio i ja, smo joj priredili oproštajnu žurku iznenađenja. Igrali smo, pevali, a najviše plakali. Na kraju, kada su svi otišli svojim kućama, ostali smo samo Chae i ja. Samo smo sedeli i gledali u zvezdano nebo. Reči u ovom trenutku stvarno nisu bile potrebne. Tačno smo znali šta je kome bilo u mislima ili smo bar tako mislili...
Ipak odlučili smo da prekinemo tišinu jer ko zna kada ćemo opet imati priliku da pričamo.

"Pa, Chae, da li si spremna da me ostaviš i odeš u veliki grad", rekao sam sa blagim osmehom da naglasim da nisam mislio ni u kakvom drugom smislu osim u prijateljskom.

"Da li si ti spreman da me pustiš da odem", rekla je ovo tiho i ozbiljno, kao da je stvarno to mislila, a zatim se zagledala u moje oči kao da nešto očekuje.

Hteo sam da joj tada kažem da je volim, da sam je uvek voleo. Imao sam savršenu priliku, ali naravno propuštenu.

"Iskreno, jedva čekam da odeš. Treba mi malo odmora", rekao sam ovo uz veliki osmeh i, naravno, šalio sam se. Nisam želeo da ode, nikada. Ali ona to nije tako shvatila. Naglo je ustala i ljutito je krenula ka svojoj kući.

Potrčao sam za njom i uhvativio je za lakat.

"Chae, šta se dešava? Šalio sam se, ne želim da odeš", rekao sam glasno i skroz ozbiljno.

"Pusti me Jungkook! Nećeš me videti tri godine i govoriš kako jedva čekaš da odem? To mi baš treba u ovom trenutku", oči su joj se napunile suzama dok je ovo govorila.

Pribio sam je uz sebe i zagrlio najjače do tada. I tiho joj rekao:

"Želim da ostaneš ovde sa mnom, zauvek", izgovorio sam ovo najnežnije što sam mogao i gotovo sam bio na ivici da joj priznam sve, ali njene sledeće reči su me sasekle i nisu mi dale da bilo šta dodajem

"Hvala ti, Kookie! Hvala ti što si mi uvek bio najbolji drug..."