×The Story Of My Life×

°Forever Alone°

1.Deo

Bilo je jutro.

Probudilo me je pistanje mog starog sata.

Na trenutak sam zaboravila ko sam ja
u stvari,koji je dan,i gde sam? I onda se setih - " Danas je ponedeljak,moram da se spremim, zakasnicu u...." prekinula sam sama sebe,jer sam od tolike frke zaboravila na moj krevet na sprat,pa sam se otkotrljala sa gornjeg sprata na donji. Nasmejala sam se sama sebi,uprkos velikoj modrici na ruci,i ustala da se spremim za jos jedan naporan dan ucenja na fakultetu.

....

Izasla sam iz kuce,i zatrcala se ka stanici autobusa. Kada sam usla u autobus,kao i uobicajeno,primila sam puno prezrivih pogleda,i reci. Sve sam to ignorisala,praveci se da ih ne cujem.

Napokon,izasla sam iz autobusa,i uputila se ka maloj stazici-precici kroz napusteni parkic. Inace,to mi je omiljeno mesto u okolini,jer mogu da se sklonim od celog sveta,jer tu niko ne dolazi,osim mene.

Kada sam usla u hol fakulteta,nije bilo nikoga. Sebi u bradu rekla sam "o,ne! casovi su poceli!" i trkom se uputila u pravcu prostorije gde smo imali matematiku.

Kada sam usla,svi su me gledali,onako,hladno. Ja sam se samo izvinila profesoru,i otisla na svoje mesto,u zadnjoj klupi. Mnogi su tu klupu zvali "magarecom" ili " ukletom" klupom,ali meni je to bila omiljena klupa,jer sam tu mogla da zaobidjem sve one 'pretece' poglede.

Po prvi put sam obratila paznju na to sto profesor pricao,valjda onako,radi reda.

Pricao je kako sutra u skolu dolazi jedan bend,koji ce izabrati 5 studenta da im pomognu da napisu novu pesmu,i da provedu neko vreme sa njima.

Svi oko mene su poceli da nagadjaju ko ce to doci,i da pricaju nesto kao "Sigurno ce izabrati mene!" .

Samo ja,ocigledno,nisam marila za to. Znala sam da nema sanse da odaberu mene,devojku koju su svi mrzeli,samo zato sto je drugacija od ostalih...

Dosao je taj dan,i svi u skoli su bili uzbujeni,osim mene.

Sa nastave su nas pustili ranije,da bi,kao,isli da docekamo taj bend.

Svu su potrcali na prednju kapiju,gde su oni trebali da stignu,a ja sam se samo okrenula,i otisla u onaj "moj" zapusteni parkic.

Cuo se vrisak srece,a ja sam znala da su te 'poznate licnosti' dosle. Odlucila sam da se,ko god da su oni,prema njima ponasam kao i prema svima ostalima.

Ali,nisam ni slutila ko ce to biti,niti,sta ce se desiti.....

Nadam se da vam se svidja!

Ovo je moja prva prica,a nastavak pisem kada stignem! *.*

Nadam se da ce biti barem jedan komentar,ili da ce bar neko kliknuti onu zvezdicu ;)