×The Story Of My Life×

5. Part

Iz proslog dela...

Liam-Ana :O

.

.

.

.

I dalje sam tamo sedela nepomicno,osecajuci kako su mi usta sirom otvorena. Pribrala sam se i podigla pogled prema direktorki;

        D: Dali mi sada verujete,gospodjice Ana??

Ja sam samo slabasno klimnula glavom,ne znajuci sta drugo da uradim. Radije bih izletela iz kancelarije,ali znam da cu onda snositi posledice.

        Ja: Izvinite m-m-e,moram da idem.... Dovidj..

Nisam ni zavrsila recenicu,izasla sam iz kancelarije. Za mene je ovo bilo mnogo informacija u jednom danu,i radije bih sada sedela na dosadnom casu matematike,nego biti u ovako cudnoj situaciji.

I tako,setala sam praznim hodnicima,na kojim nije bilo ni zive duse. Napolju je padala kisa. Istrcala sam iz ulaza,i uputila se u park.

Sada kada je padala kisa,tek nije bilo nikoga u parku,osim mene. Sakrila sam se ispod jednog starog hrasta,ispod koga se nalazila mala drvena klupica. Na ovom mestu se nalazi toliko uspomena...i toliko secanja... i sve je to zapisano u moju svescicu. To je zapravo bio mali blokcic,sa nekim sarenim motivima. Svakog dana bih u blokcic zapisala sta mi se sve desava i sta osecam, a onda bih blokcic stavila u jednu rupu u kori starog hrasta. Tu ga niko nije dirao,i samo ja sam znala za tu malu rupicu u drvetu,u kojoj su se nalazile sve moje tajne...i sve sto se desavalo u proteklih 4 godine... pre 4 godine sam dosla ovde,u ovu skolu... U ovu skolu koja mi je donela samo plac i tugu...nista bolje... Niz lice su mi krenule suze,hladne suze...ali,cula sam necije korake po kamenoj stazici,i ti koraci su prekinuli moje samosazaljevanje...podigla sam glavu,i nedaleko od mene videla onog Liam-a...zasto bas on? Vise bih se radovala i da su dosle one krave koje me stalno zezaju...i mislim da je ovo bila neka vrsta uvrede za krave...

Obrisala sam suze,uzela torbu,i ustala sa klupe. Polako sam krenula koracati prema autobusu... ali,u daljini sam videla kako mi autobus dolazi,i kako je veoma blizu...zatrcala sam se,u nadi da cu ga stici,ali kada sam mu se priblizila,vrata su se zatvorila,i autobus je krenuo.

"Pa nemoze biti gore!" Prodrala sam se,ali,u istom trenutku neki automobil je prosao,i isprkao me.Sjajno. Samo mi je falio dobar kupanjac od blata,pored toga sto cu morati kuci peske,jer mi je zadnji autobus zatvorio vrata ispred nosa.

Pesice sam dosla kuci. Kada sam usla u stan,mama me je gledala kao da sam pala sa marsa!Verovatno zato sto se sa mene cedila prljava,blatnjava voda,a kosa mi je izgledala ko froncla. :'D

I,tako,ona je stajala ukocena,i dalje me gledajuci cudnim pogledom. ja sam samo produzila u moju sobu.

....Sutradan....

U skoli me svi gledaju..nekako cudno :/ ...

Na odmoru,jela sam svoj sendvic,ali je neko seo pored mene. Podigla sam pogled.

Onaj Liam je sedeo pored mene. hmm.

Uzdahnula sam,i krenula da ustanem,ali me je nesto zadrzalo.neznam sta.

       L:Cao. Ja sam...

       J:Znam,znam...

       L: Zanima me,zasto me ignorises??

Dobro pitanje. Ali,ni sama neznam tacan odgovor.

       J:Ja...nisam bas sigurna... :/

       L: Nema veze...ovaj,..kako se ti zoves? :P

       J:Ja se zovema Ana.

       L:Lepo ime.

Nekako sam se nasmesila,onako jedva,cisto da napravim dobar drugi utisak..hmm..pa,kad sam prvi uprskala,sta cu!

...

Mozda je ovaj nastavak kratak,ali,nemam inspiraciju! :P

Malo sam izmenila imena likova,pa sad umesto Sarah,lik je Ana...

Nastavak pisem kada stignemm!