Uzbudjeno smo po internetu trazili neke legende o vampirima.Dok su se Doran I Ridijan igrali na krevetu,jednog trenutka sijale su im samo crvenee oci dok su oni bili nevidljivi-Na neki nacin pokazivali su nam nase moci.Gledali smo jedan u drugog zadivljeni.Drzaoo sam ruku u vazdhu a onda povukao i stegago pesnicu,kao da hvatm nesto.Imo sam neki cudan,ali u isto vreme i dobar osecaj u trenucma kada sam bio nevidljiv.'Vauu,nidlj si..'vikao je Gabriel.'Daj da i ja probam.Uradio je isto i postao nevidljiv.Zatvorili smo oci i naglo ih otvorili.Sijale su nase crvene oci,kao rubin.Dok su nam se mace igrale,prevrtale i skakale jedna po drugoj,na krevetu,a nas dvojica se zezali i bili nevidljivi zaboravili smo zasto smo tu gde jesmo.U glavi su mi neprestano bile misli o tome kako sam ja vampir,kako sam princ.Na neki nacin,bio sam pomalo uplasen,uzbudjen,ali na neki nacin i srecan.'Evo ih nase kuće!' Uzviknuo sam sam šokirano,.dok je Gabrijel samo cutao i šsokirano gledao i slušao.
''Baka,koja ima 73 odine,picala mi je da kada je imala oko petnaest godina otisla je u postu jednoj rodjaci,tj.sestri od tetke koja je zivela u ovoj desnoj kuci.Jedne noci pronasle su malu macku koja ih je odvela do skrivenih vrata,tu kaze da vise nisu bile u kuci,vec da jd ispred njih stajala neka zena,koja je bakinoj sestri rekla kako je nekakva ''vampirska princeza'',a kada se baka preselila u kucu preko puta desilo joj se isto...ricala je jos dosta,ali me mrzi da pisem...' pisalo je na jednom od foruma.'Legenda kaze da se u te dve kucesvakih 50 godina useljavaju porodice u kojima ce neko otkriti nekakvu istinu,i pronaci ta vrata,sada ne znam ni ko zivi tamo,niti da li im se to desiloo,jer zivim u drugom gradu,pa ne mogu da da odem tamo...'bio je to nastavak.Bio msam pomalo uplasen,pomalo uplasen,osecanja bila su mi skroz izmesana.Gabriel osecao je sve isto kao i ja,ali onda smo odlucili da moramo sve to da istrazimo...do kraja.Predlagao mi je Gabriell da moci iskoristimo i za malo zabave,ali mislio sam da to nije bas pametno.Nisam znao sta sve moze da se desi.'Mi smo vampirski plemici,princevi,mozemo da radimo sta god pozelimo,hajde,hajde da se popnemo na granu,pa prolaznicima iskezimo zube i pokazemo oci,hajdeee!"ubeđivao me je on.I dalje nisam prihvatao,ali on nije odustajao."Hajde..." rekao sam pomalo nervozno,dosaðivao je,ali njemu je to bilo zabavno.Sedeli smo tako kasno uvece na grani.Pprolazili su ljudi,a onda Gabriel bi iskezio svoje zube dok bi oci pocele da mu svetle."Decko,ovom pored tebe oci svetle crveno,i ima ostre zube...''rekao je ulaseno jedan prolaznik."Ma oon se samo sali.'' Rekao sam i nasmejao se,nisam zeleo da se covek,jadan,bez razloga isprepada.Covek se samo nasmejao.'Samo se vi salite dreco,blago vama kada ste tako mladi.'rekao je covek,nasmejao se i polako otisao.'Hejj!Hoćeš tebe da ja ujeddm??!!pitao me jeGabrijell i iskezio zube,dok su mu krupne crvene oči sijale tako jako.'Ne zaboravi da sam j ja vampitrr!'uradio sam isto,a onda smo poceli da se smejemo.'Da,hejj,pa vampiri mogu da se transformišu u slepe miševe ida llete,zar ne?!Hajde i to da probamo.'opet je zapeo Gabrijel.'Pa hajdee'rekao sam pomalo uzbuďeno,pomalo uplašeno da se ne polomim.:-) Polako smo u isto vreme skočili,ali i uspeli smo,otišli smo svaki svojoj kući ,ipak,bilo mi je,tj.bilo nam je pomalo čudno što nekoliko dana pisma nisu stizala,a ni nasi maciri Ridijan i Dorijan nisu nas odvodili do onih vrata.Ipak je trebalo to da nastavimo,da,i hocemo...:-)
