Maleno crno mace stajalo je ispred men nimalo uplaseno.Gledalo me je velikim crvenim ocima.Polako sam mu se primakao,a na vratu je imalo crvenu trakicu,bio je tu i privezak,a na njemu...pisalo je moje ime.Pomislio sam ovo je verovatno poklon od nekoga,ali i dalje mislim da je ova kuca veoma cudna..Od kada smo se preselili ovde desavaju se cudne stvari,cuju se cudni zvuci,pa i sada se pojavi i va macka.Zamjaukala je jace nego sto jedno mace moze.A onda je pocela da trci.'Sacekaj'vikao sam i trcao za njom,a onda dovela me je do stare napustene sobe,koju jos nismo ni sredili u kuci.U sobi je zavladala tisina,sve dok malo mace u jednom trenutku nije zamjaukalo..'mjauuu' culo se,a onda je njenim sapama pocela da grebe po polici koja je stajala uz zid.Pitao sam se zasto to radi,a onda bez ikakvog razloga poerio policu.Imao sam sta i da vidim.TO su bila mala vrata.Polako i uplaseno sam pokusao da ih otvorim,ali nije bilo kljuca,a vrata bila su zakljucana.'Odustajem' pomislih,verovatno je to samo prolaz u dugu sobu,ali...u drugoj sobi nije bilo nikakvih vrata.Otisao sam da veceram,dok je macka odjednom nestala,kao da je propala u zemlju.Seo sam za sto i u jednom trenutku rekao 'Hvala' .'Nema na cemu,ali zasto se zahvaljujes?Cemu to 'hvala''? upitala me je majka.'Zar mi VI niste poklonili ono mace'?-upitao sam cudeci se.'Kakvo mace?Ne,mi nismo.Verovatno si samo video neko komsijsko mace,sada prijatno'.tiho su rekli roditelji.Brzo sam zavrsio sa vecerom i otisao u krevet.
U pola noci osetio sam krzno na svom licu.Bilo je to ono mace.'Okej sta sada hoces?'tiho sam prosaputao.'Ako hoces da ti dam ime,kej onda,zvacu te Ridijan'.-rekao sam,ali mace je ponovo pocelo da trci prema onoj staroj napustenoj sobi.Ovaj put,oko crvene trake oko njegovog vraa bio je okacen kljuc,pomalo cudnog oblika.Imao je neki dragi kame na sebi,i neku minijaturnu krunu i krst.Sve je bilo tako cudno,jezivo.Ovaj put imao sa osecaj da ce iza vrati biti necega.
Cudna svetlost dolazila je iza vrata,kada sam ih otvorio Ridijan je brzo otrcao,provukao sam se i potrcao za njim,ali vise nisam bio kuci.Bio je to kao neki drugi svet.A onda cuo se pomalo jeziv zenski glas.'Dobrodosli,price.Dobrodosli kuci.'Ispred mene pojavila se pomalo tajnovita,ali i veoma lepa zena srednjih goina.imala je negde oko tridetet pet-sest...
'Gde sam ja?Kakav princ?Kakva kuca?Sta pricate vi,i sta se ovde desava."-pomalo uplasenim i nervoznim glasom sam jedva izgovorio.'Vi ste,kao sto sam i rekla princ,izgubljen u drugom svetu,koga trazimo 1115 godina,tacnije pre tacno 5 tana napunili biste 1115 godina.'-izgovorila je umirujucim glasom.Ipak kako je znaa da sam pre tacno 5 dana napunio 15,a ne 1115 godina?!'Veoma mi je drago,vase visocanstvo sto ste se vratili,a koliko cujem "Ridijan" ste dali ime vasem macoru.Cestitam,prince.izabrali ste jedno od najlepsih i najpopularnijih vampirskih imena.Naravno,posle vaseg.i ono ima veze sa ovim jer i on dolazi odavde,on vam je sudjeni kraljevski ljubimac."Rekla mi je tiho,i pustila suzu.Oci su joj bile crvene,a kada je otvorila usta imala je oste ocnjake.Okrenuo sam se na desnu stranu i ugledaogledalo i svoj odraz u njemu....I"mao sam crvene oci i ocnjake.'Sta se desava?Zasto su mi zubi i oci ovakvi?Ja nisam vampir,a zar vampiri ne mogu da se vide u ogledalu?'uplaseno i veoma brzo sam pricao.'Dragi prince,ovde ste vampir...mislim...da je doslo vreme...da saznate isinu...''Rekla mi je i jezivo se nasmejala.'Kakvu istinu?O cemu.?"upitao sam pomerajuci se unazad,dok u jedom trenutku nisam pao na pod ispred onim vrata u svojoj kuci.Svetlo je idalje dopiralo odande,dok se ona cudna zena idalje videla kako stoji i gleda.Brzo sam zatvorio vrata i zakljucao ih,a onda otrcao do sobe.Zadihano sam lezao u krevetu,pokriven do brade.Mace,ili bolje reci Ridijan stajae je pored mene i nezno me gledao njegovim crvenim ocima.
Probudio sam se,pomislio sam da sam sve samo sanjao,a onda ugledao Ridijana kako spava ispod kreveta.Brzo sam se obukao i otisao u dnevnu sobu.'Mi idemo kod novih komsija,njihov sin je tvoje godiste,tako da vas dvojica mozete da se druzite,mozete da budete i ovde,dok mi budemo bili tamo.''Rekla mi je majka i zatvorila vrata .
'Zanimaju te vampiri?'pitao sam Gabriela gledajuci u njegovu knjigu.'Pa da,na neki nacin.''Rekao je kao da nesto krije."Tebe?" upitao me je i polako se nasmejao."Da,takodje.Mislim da imamo dosto toga zajednickog zar ne?'pitao sam ga.'Da,naravno.'
Prolazile su nedelje,mnogo bolje sam se upoznao sa Gabrielom,postali smo najbolji drugovi,saznao sam dosta toga o njemu,osim jedne stvari.Zasto ga toliko zanimaju vampiri?Jedne noci tokom razgovora,dok su nasi roditelji bili zajedno,pomislio sam da mogu da mu se poverim i u jednom trenutku rekao.'Imam nesto da ti kazem,nesto veoma vazno,i mislim da tebi mogu da se poverim,iako znam da mi neces verovati.'-rekao sam zbunjeno.'I ja imam nesto tebi da kazem.Ali evo prvo ti.'...'rekao je..'U redu je mozes i ti prvi.' 'dozvolio sam mu da pocne prvi.'Primetio si da me zaista zanimaju vampiri...Znam da se cudno ponasam,ali imam i razlog zasto.Desilo se nesto stvarno cudno.''rekao je.Sokirano sam pogledao u njega.Pomislio sam da mu se dogodilo nesto slicno kao meni,ali onda saznao sam istinu.'DA pocnem...Kada sam se doselio u novu kucu,pronasao sam crnu macku sa crvenim ocima i belom trakom oko vrata,na traki bio je privezak sa mojim imenom i...'Jos nije zavrsio recenicu,a ja sam ga prekinuo.'Sta?Desilo mi se isto to samo sto je moja macaka imala crvenu traku oko vrata.Sacekaj .'rekao sam mu i otisao po Ridijana.'Ovo je Ridijan,moj vam...Oh moj macor.'rekao sam.Malo mi je falilo da kazem vampirski.'Da znam,tvoj vampirski macor?'rekao je.'i tvoj ima kljuc?Da nisi pronasao vrata..?'upitao me je sokirano i otisao po svok macora.'Okej,ovo je Dorijan.'rekao je,a onda uporedili smo kljuceve na njihovim ogrlicama i zakljucili.Obojici nam se desilo slicno.'I ti si princ?'pitao sam ga uplaseno.'Da,znaci i ti.Molim te,mozes li da mi obecas nesto..??'pitao me je.'Da,naravno,ali i ti meni.'...'Da cemo cuvati tajne,i da niko osim nas i nasim vampirskih macora nece znati za to.'Rekli smo u glas.Dali smo obecanje jedan drugom.Nisam mogao da verujem sta se dogodilo,a onda doslo je vreme.Rastali smo se.Barem do sledeceg dana.Imao sam neki cudan osecaj da ovoj 'avanturi' jos nece doci kraj...
