Priznanja

501 34 1
                                    

Sljedeće jutro probudila sam se sa užasnom mučninom I glava me ubijala, pokušala sam viknuti Niallu da mi donese malo čaja ali sam shvatila da sam izgubila glas I da mi je još gore kad pričam.

Odlučila sam mu poslati poruku.

Niall možeš li mi molim te donjeti malo čaja užasno mi je loše ne mogu ustati iz kreveta.

Ubrzo sam čula pet pari koraka kako trči po stepenicama I vrata su mi se brzo otvorila a utrčali su naravno tko bi drugi nego One Direction hahahah kako mi je čudno to razmišljati. Prije samo mjesec dana samo sam mogla sanjati da će jednom spomenuti moje ime a gledajte me sada, uhvatila me neka mala virozica I nadamnom stoji tih pet već muškaraca (usto I najzgodnijih na svijetu hahaha) I brinu se za mene.

“Što je bilo?” “Jesi dobro?” “Idemo u bolnicu odmah!” “Tko te zarazio?” “Nemoj umrijet molim te!” Vikali su svi u isti glas tako da sam ih jedva išta razumjela. Pokušala sam ih utišati ali nije mi baš vrijedilo pošto naravno nisam imala glasa. Primila sam Louisa koji mi je bio nabliže I koji je bio najglasniji za ruku I uštipnula sam ga najjače što sam mogla. Nako što je kao curica zavrisnuo iz sveg glasa svi su se utišali. “Zašto si to napravila?! *puppy face*” nekako sam ih pomoču znakova uspjela natjerati da mi donesu papir I olovku da se možemo sporazumijevati. “Oprosti Boo ali morala sam jer se vi klipani ne znate stišati I ne Boo neću umrijeti samo me hvata neka virozica sve će biti uredu samo mi molim vas donesite čaja već jednom I upalite grijanje u ovoj kući je kao na Sjevernom polu!!” napisala sam im na papir I dala im. “Finny ti shvaćaš da je u ovoj kući sad trenutno oko 40 stupnjeva zato što je sred ljeta?” rekao mi je Liam. Uzela sam mu bilježnicu iz ruke “Molim vas donesite mi onda dekice I taj čaj I moram izmjeriti temperaturu za svaki slučaj.” “Evo idemo odmah, neka netko ostane s njom za svaki slučaj.” rekao je Niall “Ja ću ostati.” rekao je Zayn . Ohh prekrasno samo mi on još treba. Pogledao me I vidio je te emocije u mojim očima, vidio je tugu I povrijeđenost.

“Slušaj me Finny znam da sam te povrijedio I užasno mi je žao zbog toga ali jednostavno sam zaboravio na nju, znam da ti se to čini glupo ali s tobom je jednostavno nešto kliknulo. Taj tvoj osmijeh, rupice na obrazima, sitne, jedva vidljive pjegice, plava duga kosa, a tek te oči u kojima se izgubim svaki put kada te pogledam. Znam da je pogrešno ali ne mogu bez tebe, jednostavno mi ne ide, kada sam s njom razmišljam o tebi, ali ne samo kada sam s njom razmišljam o tebi 24 sata na dan ne mogu niti spavati dok znam da nečeš biti pokraj mene kada se probudim. Boli me što lažem Perrie ali moraš me razumijeti, što bi mediji rekli? Što bi Directioneri rekli? Što bi Perrie rekla? Niti sam si ne mogu zamisliti kolko će joj boli nanjeti kad sazna.”

Uzela sam bilježnicu I počela pisati dok su mi suze tekle niz lice “ Zašto mi ovo radiš? Znaš li uopče koliko mene boli kada gledam kako ju voliš? Ne znam te dugo ali iskoristio si tu svoju magiju da mi se uvučeš pod kožu. Ta tvoja crna kosa na koju stalno paziš, savršen osmijeh naravno, duboke smeđe oči u koje bih mogla gledati po cijele dane. Svi znaju koliko si savršen, ali ja vidim I tvoju unutarnju ljepotu, bez obzira koliko si sramežljiv vidim I koliko brineš. Znam da si njen I ne mogu sebi dopustiti da to učinim Perrie I znam da bi ju bolilo jer sam iskusila tu bol. Molim te sad idi moram malo razmisliti I odspavati , znam da ti to nije namjera ali nanosiš mi previše boli.”

Dala sam mu bilježnicu, okrenula se na drugu stranu I polako utonula u san...

Hey! Megy ovdje, nadam se da vam se svidio ovaj dio I samo da vam kažem da uskoro dolazi puno više dramee!!

Glasajte I komentirajte zato što mi vaše mišljenje puno znači. <3 <3

Pusaa xoxo

Broken (Croatian version)Donde viven las historias. Descúbrelo ahora