...I.N.K....

3. deo :D

Sedela sam u svojojstolici ipolagano pijuckala svoj sok od narandze dok sam jednom rukom tapkala o radni sto sa olovkom u ruci. Vec pola sata pokusavam da uteram sebi inspiraviju u glavu i pocnem da crtam nesto novo sto bi moglo da bude osnova za novu tetovazu,alimi bas i ne ide. Mislim da ce pre da se izlomi minica na ovoj glupavoj grafitnoj olovci nego da ja nacrtam nesto. Od kad sam dosla na posao misli su mi okupirane svim i svacim. Pokusavam da se ne gubimu njima,ali uzalud. Imam osecaj da toliko razmisljam od juce da cak ni sama ne bih mogla da navedem barem 3 stvari koje smi se stalno motaju po glavi. Ugh.  Tresnula sam od nervoze jos koji put o papir sojom olovkom tako das se osim sto se cuo iritantni zvuk gotovo pocepala ceo papir i polomil gelu olovku,koja je nakon mog izivljavanja nad njom bila bacena skroz na drugi kraj prostorije. Mislim da ludim. Zapravo,onood juce je cakpomalo izbledeloiz moje glave,jer s mi nakon onogdogadjaja u mozakusetali jos 100 problemcica kojime tako iritiraju da zelim da umrem. Dobro,mozda malo preterujem. Prvi i osnovni za danas: Danas trebam sva 'radosna' i 'srecna' da docekam novog clana studija koji treba da se pojavi svakog trenutka. Ali,bas se i ne trudim da spremim i neku posebnu dbrodoslicu. Za razliku od Spencer koja bukvalno stoji pored vrata kao da je neko zalepio super lepkom pa ne moze da se mrdne,i pritom iscekuje tog 'cudesnog' Harry-a,ja samosedim ovde i razbijam glavu razmisljajuci o svemu. Ma savrseno. Mislim da mi se nikad pre nije desilo da ovakopuno razmisljam i imam ovoliko problema. Sad je sve odjednom doslo i nakupilo se i.....

'Pa zamisli mozda je to zato sto pre nisi ubijala ljude. Jako zanimljivo je li?' Prekida me mali i nezan  glasic andjelcica u meni. Koj djavo...mislim andjeo? Pa zar andjelcici nisu uvek na nasoj strani? Bezveze. Izgleda da sam ostala sama. Ni sopstvene mislime vise ne razumeju. Ma koga briga! Na kraju krajeva,ako sam dosad mogla sve sama,zasto ne bih mogla i da nastavim tako? A..zasto ja sad uopste razmisljam o tome? Ludim!

'Aleluja!!!!!! Shvatila jeeee!!!!!!!! ' Ponovo me prekida neki mali glasic,medjutim u ovom trenutku je u pitanju djavo koji se pojavljuje pored moje glave i hvata se ruku pod ruku sa andjelcicem u pokusaju da odigra neko kolo. Kao srecan je. Ma dacu ja vama!!!!  Ha-ha,barem imaju nek oobinu kao ja pa ni ne znaju da igraju kako treba. Roboti! Ako vam je! Sad se ja malo podsmevam njima smejajuci se zlobno u sebi. Hmm...ponekad pomislim da imam pet godina. A ne 19. 

U trenutku kada sam naslonila glavu na svoje ruke i pokusala na taj nacin mmalo da se smirim,skropanje rata iza mene tera me da se u trenutku cimnem i skoro padnem sa stolice. Divno. 

"Hej." Okrecem se ljutito sa svoje stolice i iza sebe vidim Zayna sa nekom torbom obesenom na rame. Uhh,verovatn o treba sad da ide. 

"Hej Zayn." Pomalo se osmehujem zahvalivsi mu u sebi na neki nacin zbogtpoga sto mi je prkinuio borbu sa sopstvenim mislima. Koliko god da sam ja da kazem,ne druzeljubiva izatvporena u sebe,ne ogu da kazem da mi Zayn nije drag. A ni Spenc. Opet su mi oni najbolji prijatelji. 

"Umm... Pa samo sam hteo da ti se javim s obzirom na to da krecem za nekih pet minuta." Nije fer! Nasao si da ides bas kad najvise treba da budes ovde. Pa covece dolazi novi clan u tvoj studijo. Tvoj! 

"A,sta bi sa onim novim? Jel ce on da dodje uskoro?" Zvucim pomalo nezainteresovano podizuci obrve. Hmm... da mi je sad barem da vidim svoju facu. 

"Hmm,pa trebao je da vec dodje...." Podize ruku i gleda na svoj rucni sat "....ali ne kasni mnogo...10 minuta mozda." E pa to je mnogo s obzirom da mu je ovo prvi put da je ovde! Prevrnula sam oci samoj sebi i ponovose okrenula ka svom jos uvek praznim i izguzvanom papiru. 

"Eno ga!" Glasno se cuje Zaynov glas kroz malu prostoriju,a ja imam osecaj da su mi bubne opne upravo pukle. Pa daj Zayn ne ocekujemo kralja vec tamo nekog decka. Odjednom svoje telo naslanjam na ruke i izvijam glavu da bih mogla da vidim barem nesto sa visokog prozora. I vidim mnogo ljudi zapravo. I sad bi ja trebala da znam ko je taj? Ma daj..... Prelazim preko tela ljudi u blizini i svimi nekako deluju isto i nekako nebitno? Barem u ovom poslu. Ali kada mozda ttreci put okom prelazim preko svakogcoveka,shvatan da  vec duze vreme gledam samo u jednog. Nosi crne RayBan naocare i belu maicu sa debelim brtelama. Pantalone su mu jako uskre. Takodje crne boje. Oko glave ima neku masliunastu maramu koja mu ujedno zadrzava loknice koje izgleda bas hoce da ostanuupunoj slobodia ne u nekoj glupavoj marami. Pogled mi pada na njegove ruke. Ima tetovaze. Mnogo njih. Gledam u svaku barem sekundu i ne znam koju bih pre izabrala za najbolju. Ahh kako volimtetovaze. Obozavam. Mislim da cu definitivno uraditi i sebi jednu...a onda i mozda drugu,trecu? Mah.... Prelazim prstima preko ociju koje su me izuzetno peckale od silnog 'razgledannja'.Ako bi to mogla tako da  nazovem. Mrzim kad trljam oci,a onda posle sklanjanja ruku ne mogu da vidim nista pola minuta jer mi je sve mutn0o i nejasno zbog pritiskanja. A bas mi se upravo to desava. Bzo trepcem nekoliko puta za redom u pokusaju da razbistrim vid.... Okrecem glavu ustranu i shvata da sam zapravo sama. Gde je Zayn? Nisam ga ni cula kad je izasao. Presla sam prsgtima kroz kosu da bi barem malo manje izgledalo kao da sam cupava i onda uzurbano izasla iz prostorije. U  trenutku sam se nasla u ''centru'' studija kako ja to kazem i ponovo pocela da istrazujempogledom ceo studijo. Jedino sto mogu da vidim je Spenc koja kao trci u krug po sred sobe kao da joj se neki pas zagavio za glavu prilikom ujeda.....za glavu. Da.