Nadam se da si svesna činjenice da znam da si sada u svojoj sobi i da te jebe onoliko koliko je u njegovoj moći, sa obzirom na onaj njegov ogroman pivski stomak, jer bih u suprotnom bila uvredjena onim sto smatraš mojom inteligencijom. Ne, nisam ljubomorna na njega, samo mi je što ti je moja uloga u tvom životu tako nebitna i što si me tako lako obrisala iz skripta. Malo mi je njega žao, jer je samo još jedna lutkica u tvojoj predstavi i što će završiti moleći te da se pomirite, ubedjen da je on pogrešio.
Iako ne mogu reći da te razumem, ni ti ne možeš da kažeš da ne pokušavam. Želiš jednu stvar, kažeš drugu, a radiš na trećoj. To te nigde neće odvesti.
Povredila si već previše osoba na toliko načina da imam poriv da ti čestitam za maštovitost. Pored mase ljudi kojima si slomila srce čovek bi rekao da nemam prava da se bunim jer si i dalje u mom životu. Ipak, smatram da bi bilo bolje da te ne vidjam na tih 15 minuta dnevno koje ti služe da istreseš na mene svu prašinu koju su drugi ljudi prosipali po tebi ceo dan.
Kažeš da ti je težak dan i da si umorna, i misliš da si time opravdala sve. Odeš u krevet razmišljajući o milion drugih stvari ne posvetivši mi ni pola misli. Pretpostavljam da je to još i najnormalnija stvar u celoj ovoj oluji iz koje ćeš se ti izvući najmanje povredjena.
Tokom celog mog života gledala sam na tebe kao na svog idola jer si bila sve ono što sam želela da postanem. Dok sam se gledala u ogledalu zamišljala bih zenu blagih crta lica koja pored svih problema uspeva da se nasmeši i prikaže svojoj devojčici što divniji svet ume. To što nisi uspela je daleko od tvoje greške, a još dalje je od istine bilo čija trvrdnja da ti nije bilo stalo do mene ili da me nisi volela. Sada, doduše, iskreno, ne znam da li bih smela da branim tvoju stranu te debate i ostanem iskrena sebi. Kako me ne bi pogrešno shvatila, moram da naglasim da ja tebe i dalje volim. I dalje u tebi vidim divnu, dobru, toplu osobu koja mi poželi laku noć i zagrli me najčvršće što može, kao da to može, pored ledenog vetra koji nam udara o tanke zidove, da zaustavi i ljude koji će pokušati da me povrede. Ali sad su to samo oni parčići stakla koje nisi uspela da usisaš posle lude žurke.
Jedino što bih volela da mi kažeš je da li stvarno ne primećuješ svu štetu koju si napravila? Kako si uspela sa takvom lakoćom da se okreneš protiv ljudi kojima je bilo stalo do tebe? Da li te srce stvarno nije ni malo zabolelo kad si videla devojčicu koja je morala tako brzo da odraste i završi sa detinjstvom da bi opravdala tvoje greške i da joj hladnim glasom kažeš da nemaš živaca za njene nebitne probleme? Kako spavaš tako mirno kada si svesna da niko ko ti je došao dovoljno blizu to sebi ne može da priušti?
A opet, ko sam ja da te ovako prozivam kada nikada neću imati snage da te zapravo pitam i suočim se sa tvojom stranom istine? Da li uopšte zaslužujem da je saznam kad sam već odustala od tebe? Pa ipak, da li si ti ikada imala prava da odustaneš od mene? Ova igra začaranog kruga krivice se može igrati beskrajno, ali sam na tebe izgubila svo strpljenje pa više nemam živaca ni da pišem.
Nadam se da si srećna, jer bi to značilo da je sav ovaj haos ipak vredeo nečemu.
Tvoja ćerka
