Angel

5. dio. tako te volim.

5. DIO.

Nikada se nisam osjecala ovako...zaljubljeno? 
Ne!
Znamo se svega 5 dana,ako ne cak i manje. Ne moguce je zaljubiti se u tako kratko vrijeme. Ali ljubav na prvi pogled? Daj,ne! Sto mi se dogada s mislima? Nisam zaljubljena. 
Justinove usne su bile milimetar udaljene od mojih,a njegov nos je dirao moj obraz. Duboko sam uzdahnula,jer mi je godilo imati ovakvu njeznost. Nikada nisam bila ovako blizu nekome decku. Zapravo,ja nikada nisam imala decka. Ovo je nesto novo za mene,a tako posebno. Zatvorila sam oci,znajuci sto slijedi za sekundu. Ali onda se zaculo zvono. Njegov mobitel. Otvorila sam oci,a zatim on. Uzdahnuo je nekako razocarano i prevrnuo ocima. Zatim se odmaknuo od mene,ustao se,te iz svojih traperica izvadio mobitel i javio se. „Naravno da mogu....u redu biti cu tamo...ne znam kada,ne pitaj me to...ma nista,oproosti...i ja tebe,vidimo se“ Rekao je 'i ja tebe'? Zar ima curu,a pokusao je poljubiti mene prije samo par sekundi? Zar je moguce da sam bila tako naivna? 
Ne.
Ne.
Bila si glupa Mia moja. On je sutio i gledao u mobitel. „Idemo?“Rekla sam tiho,od te neke boli,ili bolje nazvati razocarenja sam ponovno gubila glas. Boljela me je cinjenica da ima djevojku,ali ne zato sto sam zaljubljena u njega,jer nisam,nego zato sto sam upravo mogla imati svoj prvi poljubac s deckom koji je zauzet. Tako sam razmisljajuci hodala do auta,dok je Justin bio iza mene. Ali zar nije rekao da je imao djevojku koja ga je jako povrjedila? Ma daj Mia,ne budi glupa on je tako lijep,zgodan,kao da mu je tesko naci djevojku. Stala sam pored auta,cekajuci Justina da otkljuca. Ruke sam drzala prekrizene na sebi. I tako sam razmisljajuci gledala u pod. Onda sam zacula zvuk otkljucavanja auta,kao i svaki moderni auto danasnjice. Pogledala sam Justina,te uzdanula. Bila sam tuzna,a rijeci iz mene nisu izlazile. Iako sam imala toliko pitanja. Usla sam u auto,sjela i zatvorila vrata. Nakon par minuta je i Justin. Sjeo je i pogledao u mene. Iako mi je pogled bio usmjeren prema naprijed,mogla sam osjetiti svoj pogled na sebi. Zasto me tako gleda kada je malo prije pricao sa svojom djevojkom,a isto malo prije smo se skoro poljubili? „Ono mi nije bila cura Mia“Rekao je to svojim hrapavim,pomalo tihim glasom. Sto?! Zar mi cita misli? Kako je znao sto mislim? Naglo sam okrenula glavu prema njemu kada je to rekao,automatski,nisam uspjela kontrolirati tijelo. „Razgovarao sam s tatom“Rekao je tiho primajuci mi ruku. Gledala sam u nase ruke,te nakon par sekundi maknula svoju ruku iz njegovih. Gledala sam naprijed. Samo sam pogla cuti Justinov uzdah,te nakon toga je upalio auto i krenuli smo. Zivim vec par mjeseci u tisini,i nikada mi nije bila neugodna,ali ova je bila stvarno neugodna i toliko sam ju zeljela prekinuti,ali kao i svaki put,moja bol me je sprjecavala da progovorim. 
Kada smo nakon toliko duge voznje stigli. Pogledala sam Justina,gledao je u volan tako....tako tuzno? Oci su mu bile pune...razocaranja? Zagrila sam svoju doljnju usnu,zeljeci nesto napraviti,nesto reci barem,ali ne ide mi bas. „Hvala...ti“Jedva sam rekla. Iznenadena sam da sam cak to rekla. Zatim sam otvorila vrata auta kako bih izasla. Ali me sprjecila ruka koja je uhvatila moju. „Cekaj molim te“Sapnuo je,a ni sama ne znam zasto. Prije,kada sam jos plakala,saptala bih kako bih suzdrzala suze. Zar je on zeljeo sprjeciti suze? „Sutra cu opet doci po tebe u skolu“ Klimnula sam glavom kao potvrdu da je to uredu. A zatim otisla. 
Tata je u dnevnom gledao TV. Ja sam sjela do njega,a zatim se uvukla u njegov zagrljaj. Poljubio me je u kosu,a zatim sam zaspala. Ovaj dan je bio tako zamoran,ali takodjer tako predivan. 
(...)
Probudila sam se u svome krevetu. Pogledala sam na sat svog mobitela. 9:00. Osjecala sam se tako drukcije,ovo jutro,tako ispunjenije. Sigurno je zbog jucerrasnjeg razgovora s dokt Elizabeth,s dogadajem s Justinom i zagrljaja s tatom. To me je ispunilo. Sada imam vise vjere u moj povratak,iako...eto opet sam se sjetila proslosti. Znam da nikada necu zaboraviti vriskove moje sestre i dovike Mikea i njegove posljednje rijeci,ali moram pokusati kontrolirati bol,da men ne slomi kad god se sjetim tog dogadaja. Mikeove posljednje rijeci? Uglavnom,tjedan dana prije nesrece Mike mi je rekao da me voli,da je zaljubljen u mene. Mi smo odrasli zajedno i ja nisam bila zaljubljena u njega. Jednostavno ga nisam mogla gledati na taj nacin. Taj tjedna nismo pricali,samo smo izmjenili par poruka i dogovorili se ici u kino taj vikend. Ja,on i Clara,jer ja nisam zeljela da nam bude neugodno. Isli smo taksijem.... Netko mi je pokucao na vrata. Bio je tata. 
„Sreco pripremio sam nam dorucak,moras i skolu.“ Danas nemam sve sate,kao sto vidite 9:00 sati je. Jela sam i otisla u skolu. Ranije je zavrsila,kada sam izasla imala sam poziv na mobitelu. Javila sam se,bio je Justin. 
„Hej,kada ti zavrsava nastava?“Pitao me je.
„Upraavo mi je zavrsila“
„Sacekaj me tamo gdje i jucer,u blizini sam“
Nasmijala sam se i prekinula. Da nasmijala sam se. Ajme. On me cini tako ispunjenom. 
Nakon pet minuta vidjela sam bijeli,sportski auto i bio je tako savrsen. Ponovno sam se zaljubila u njega. Oduvijek sam bila zaljubljena u takve aute,bas kao i Mike i Clara. I sada takav auto ima moj...prijatelj? Da,moj prijatelj. „Hej Mia“Vidjela sam Justina,koji me je pokusao dozvati iz misli. Sjela sam u auto kad sam pozdravila Justina. „Bas ti se svida ha?“ Kao da je znao da razmisljam o tome kako je auto divan. „Savrsen je“ Nasmijala sam se,bas onako iskreno iznenadivsi samu sebe. A po Justinovom izrazu lica sam vidjela da je i on bio iznenaden,ali se i on ne dugo zatim nasmijao. Stvarno gubim bol i tugu u sebi,i to me cini ispunjenijom. Jos malo i biti cu sretna. Ponovno! „Gdje cemo?“
„Ne znam“Podigla sam ramena kao znak da stvarno ne znam. Haha. „U 15 h moram biti kod Elizabeth“
„Okej,onda mozemo otici na rucak,taman je podne. Slazes se?“Malo sam se zamislila,razmisljajuci bili to bilo uredu. Bi,naravno. Ici cu s njim na rucak. Zar ti nije on ne poznat covjek? Misli su me upitale. Nee,nije ne poznat. Ne poznati ljudi se ne brinu za mene,a on se itekako brine za mene. 
Za par minuta smo sjedili u Starbucksu,narucili smo si nesto za pojesti i najfiniju kavu na svijetu.  
„Znas u zadnje vrijeme se osjecam drukcije“Rekla sam stavljajuci si zalogaj u usta.
„Kako mislis zadnje vrijeme?“Skupio je svoje guste crne obrve i ispio gutljaj kave. 
„Okej,da budem tocija od kad sam tebe upoznala“Rekla sam bez osmijeha,iako sam se zeljela nasmijati,ali barem govorim. Iz dana u dan sama sebe iznenadujem. Bas osjecam napredak. 
„I jesi drukcija,odkad sam te upoznao,promjenila si se. Sada ce svi tvoji problemi polako se rijesiti“Kada je rekao 'svi' problemi,zamislila sam se i sjetila se Natalie. Ona ce mi zauvijek ostati prijatenja i problem. „Dobro ne bas svi“Rekla sam tiho,opet samu sebe iznenadujuci. Nisam to zeljela reci naglas. „Kako mislis ne svi?“Upitao me je pomalo zabrinuto. „Ma nije bitno Justin“ Tako sam zeljela mu reci,ali stvorila bi si jos vece probleme,kada bi Natalia i Rocky saznali da sam uplela i Justina u sve ovo. Ne zelim ni pomisliti sto bi bilo. „Zauvijek cu imati griznju savjest“ Dosjetila sam se jos jednog problema kojega se nikada necu rijesiti. „Zasto? Kakvu? Zbog cega? Ne razumijem“
„Zbog nesrece imam griznju savjest,da sam ja kriva sto su poginuli i da su Mikeu i Clari zivoti oduzeti zbog moje hladnokrvnosti,a da sam ja nakon nesrece osudena na dozivotnu bol i patnju.“
„Nee,zasto tako govoris?“Justin mi jerekao njezno i primio moju ruku. 
„Duga je to prica“
„Pa..tek je jedan sat,imamo vremena“
„Okej...ovako“I da zapocela sam. Napokon cu nekome reci sto me muci. „Justin...Mike mi je tjedan dana prije nesrece priznao da je zaljubljen u mene oduvijek,znaci odkad se znamo. Ali ja njega jednostavno nisam mogla gledati tako,odrasli smo zajedno i bio mi je poput brata. Nakon sto mi je priznao,raspravljali smo se i to onako ostro. Bilo mi je krivo sto vise nikada necemo biti na istome kao sto smo bili do toga trenutka,taj tjedan se nismo uopce vidjeli,izmjenili smo medusobno samo par poruka i dogovorili se da odemo u kino. Zvala sam i Claru s nama,jer nisam zeljela ici sama s njim. Nasli smo se,te sjeli u taksi,a onda...nakon pola sata voznje....“Zastala sam,jer me je ona bol u grudima ponovno pocela stezati. Justin mi je cvrsto primio ruku „Nastavi Mia“Poticao me je da nastavim s pricom i ....nastavila sam.
„Dok smo se smijali i veselo razgovarali,samo se culo jedno BAM“Pricala sam tesko disuci. Duboko sam uzdahnula,prisjecajuci se tog trenutka i nastavila sam. „Zatim Clarin vrisak,Mikeov doziv mog imena,zvukovi lupanja auta,koji se prevrtao. Nakon seknde smo bili prevrnuti naopacke“Ponavljali su mi se zvukovi u glavi. Nisam vise mogla,pocela sam se tresti. „Dozivala sam Claru,tresla ju pokusavajuci je dobiti,moje suze i vriskovi nisu prestajali. Nisam znala jesu li zivi ili su samo u nesvjesti. Bila sam izmedu njih pokusavajuci ih dobiti,ali nije islo,koliko god ih ja dozivala nisu mi se odazivali. Vristala sam strano,vikala sam da mi oproste,da cu sve napraviti sto god zele samo da mi se vrate da otvore oci,nista se nije dogadalo. Vozac me je pokusao izvuci,ali nije mogao,nisam se smirila cak ni nakon 15 minuta kada su vatrogasci,policija i hitna dosli. Kada me je jedan vatrogasac primio u narucje.....vristala sam i plakala govoreci mu da njih spasi,da ne zelim zivjeti bez njih. On je bio tako dobar i drzao me cijelo vrijeme u narucju dok su izvlacili Claru i Mikea. Bilo je tako tesko cuti tihe glasove doktora da su mrtvi. To mi je bio najbolniji dio zivota. Ja bi umrla tamo da nije bilo tog vatrogasca koji me je utjesio,sve bih dala da mogu mu se zahvaliti. I zato patim,sto sama sebe okrivljavam za Mikeovu smrt,jer da se nismo posvadali oko toga ko koga voli,nebi isli u kino,nego bi bili na igralistu i sada bi bio ziv,a da sam bila hrabra i nakon svade i svega otisla sama s Mikeom,ne vodeci Claru ona nebi bila mrtva,mozda bi i Mike prezivo a ja umrla. To me iz dana u dan sve vise jede. A tata me je pokusavao izvuci iz te boli,ali nije mogao sam. Srela sam tebe i tata Elizabeth,koji mi evo ovaj tjedan cijeli sve vise pomazete i stvarno me mjenjate. Ali ova bol i krivnja nikad nece proci“Suza mi je skliznula niz obraz. Po prvi put nakon 3 mjeseca. Mislila sam da nikada vise necu zaplakati,ali sada kada sam ponovno rekla cijelu nesrecu naglas,suze su se povratile u moje tijelo,jer je bol bila jaca od mene. Justin se ustao i mene zagrlio. Zatim bacio novce na stol i izveo me van. Stajali smo pored auta,zagrljeni. 
„Mia ovo je prestrasno,tako mi je zao“Snazno me je drzao u zagrljaju i nije pustao. To mi je sada najvise trebalo. „Nemoj sebe okrivljavati,molim te. Nisi ti kriva“Pustio me iz zagrljaja te stavio svoje dlanove na moje obraze,jos uvijek drzeci moje tijelo pribijeno uz svoje. „Ne mogu,jer jos ona Natalia....“O ne! Nisam ovo trebala reci! Ali suze i jecaji su me doveli do tih rijeci,previse me je boljelo i trebala sam se rjesiti toga. Justin me je pustio iz svojih ruku i ozbiljno me pogledao. „Tko je natalia?“Pitao me je jako ozbiljnim izrazom lica. „Ma...“Obrisala sam suze pokusavajuci se izvuci. „Ne Mia! Reci mi tko je Natalia,i zasto si ju spomenula?“
„Ona....ona me jos vise uvijek podsjeca na nesrecu i okrivljuje me“
„Zasto? Kakve veze ona ima s tom nesrecom?“
„Ona je Mikeova sestra“Rijeci su mi nestale,vise nista nsiam mogla reci,bas kao i prije. 
„Jel to ona cura od onog dana u parku sto je bila s onim deckom?“Htjela sam mu odgovoriti,ali stvarno nisam mogla. Koliko god se trudila rijeci nisu izlazile iz mojih glasnica. Samo sam klimnula glavom i spustila ju tuzno prema dolje gledajuci u pod. „Okej,idemo sada kod doktorice“Govorio je gledajuci na sat i jednom rukom drzeci mene za leda dok smo isli u auto. „Sljedeci cemo put razgovarati o njoj“ Ponovno sam klimnula glavom. 
S Elizabeth bas nisam puno pricala,jer rijeci iz mene nisu jednostavno ponovo izlazile. Onda je ona oducila meni pricati pricu o njoj i mom tati. Oni su isli zajedno u skoli,i pricala mi je o glupostima i nekim stvarima koje su radili zajedno. Imali su odlicno djetinjstvo. Tj. zivot zajednicki. Justin me nije cekao vani,bas kao sto je rekao,jer je morao ici kuci kod tate cuvati sestricu. Tata je dosao po mene. Dok smo se vozili kuci bila je potpuna tisina,a onda sam osjetila da mi se glas vratio. „Znas tata...“Krenula sam tiho govoriti. „danas sam bila sretna,smijala sam se s Justinom,pricala puno. A onda sam mu ispricala sve vezano za nesrecu i slomila se i plakala. Bilo mi je opet tesko i zato nisam mogla razgovasrati s Elizabeth.“ Tata me je s vremenom pogledao,buduci da je vozio.“O kceri moja jedina“Zagrlio me je jednom rukom dok je vozio i poljubio i tako me drzao do kuce. Jos samo malo pricali,a onda je dosao tatin prijatelj pa sam otisla u sobu. Bilo je 18:00 h. Upalila sam facebook na svom laptopu. Gledala sam naslovnicu i vidjela svoje bivse 'prijatelje' kako se provode,bas onako kako smo se i ja i Mike prije provodili s njima. Zatim mi je stigla poruka na chat. Odmah se otvorio. 'Justin Bieber'. Kada sam procatala ime opet mi je zaudaralo snazno srce,bas kao i svaki puta kada sam s njim. 
„Hej Mia kako si?“Pisalo je. 
„Dobro sam sada“Odgovorila sam,a nakon toga napisala i ovo: „Hvala sto si danas dosao po mene i bio samnom,a najvise zato sto si me utjesio“
„Nema na cemu,tako mi je drago sto si mi povjerila tako nesto bitno iz svog zivota“
„I meni je drago sto sam imala s nekim podjeliti to i sam si vidio da sam opet plakala,sto nisam nakon tri mjeseca.“
„Tako te volim Mia ♥“