Ja sam...

Untitled Part 1

-Dolazim kući sva umorna.Četvrtak je. To, još jedan dan pa vikend. Ulazim u sobu i bacam torbu u ugao sobe i sjedam za radni sto. Otvaram laptop i palim seriju.

Joj zaboravila sam se predstaviti. Ja sam valentina. Idem u medicinsku i imam 18 godina, treći razred. Ja i moj brat Luka smo sami u kući. On ima 24 godine. Roditelji su nam poginuli u nesreći kada sam imala 5 godina. Tetka Mila se brinula oa nama dok luka nije uzeo stvari u svoje ruke.

Uz seriju sam zaspala i prespavala pola dana.Zvono telefona me je probudilo. Ko je sada?

Ja:halo!

Luka: Tina, tetka Mila nije dobro u bolnici je!

Ja:Šta joj je?U kojoj ste bolnici?Dolazim odmah!

Rekao mi je adresu i pošla sam tamo.Sa vrata hirurgije vidim Luku koji hoda uznemireno. Prišla sam mu. Oči su mi bile puine suza. Zagrlila sam ga jako i prasnula u plač. Nije mi dobro! Ona nam je jedina ostala od rodbine, ne želim da je izgubimo. ona nije imala djece, ali smo joj Luka i ja bili kao djeca.

Ja: Kako je?

Luka: Ne znam još ništa!

Ja: Jesi ti uredu? Ko je tebi javio?

Luka: Uredu sam! Ona me je zvala da navratim sa posla, ali sam joj čuo bol u glasu pa sam odmah otišao. Kada sam ušao ona je ležala na podu, odmah sam je doveao ovamo.

Ja: Dobro!

Sjeli smo zagrljeni na stolice, iako nam nije bilo do ničega.

-Prošlo je možda punih sat vremena od kako traje operacija. Ja sam zaspala Luki na ramenu. Kada je izašla doktorka rekla je da još nije završila operacija, da im je potrebna određena krvna grupa, ali da je trenutno ne mogu pronaći. Uplašila sam se i uspaničila. Ponovo kreću suze. Osjetim Lukinu ruku na ramenu. Odlučim da nešto kažem.

Ja:Luka ja ovo ne mogu!Šta ako i nju izgubimo?

Lka: Seko sve će biti u redu...

Kako uvijek može biti optimističan? Poslije možda 15 minuta doktorka izlazi i govori da je Mila imala srčani udar i da od svojih malih nogu imala srčanih problema, ali da se to nije pokazivalo sve do sada. Ona je bila redovan pacijent ove doktorice.

Ja:Šta?

D.: Ona je sada uredu, operacija je odlično prošla.

Bože, ja ne mogu vjerovati. Završili smo razgovor sa doktoricom i rekla nam je da je moćemo doći obići za dva dana. Već je bilo negdje oko jedan sat poslije ponoći. Došli smo kući i svako je otišao u svoju sobu. Odmah sam zaspala, bila sasm previše iscrpljena.

-Aj! Jebeni alarm i glupa škola! Vučem se kao prebijena do kupatila da obavim jutarnju higijenu. Izlazim samo u donjem djelu pidžame i u brusu. Ništa čudno... uzimamcrne hlače, bijelu majicu, crvene martinke i vežem pundžu na glavi sa mašnicom i naravno crnu kožnu jaknu oblačim. Siđem do kuhinje, uzmem jabuku. Luka je već otišao. Izlazim iz kuhinje i laganim koracima se uputim prema školi. Ispred škole me čeka moja B.F.F. Kristina. Snažno je zagrlim. Volim je i potrebno mi je ovo. Sve joj tihim glasom ispričam i ona me kao i svaki put ohrabruje na svoj način. Ušle smo u školu i prvi čas nam je matiš.

-Uh,bar je matematika završila

Dok sam ostavljala nekakve stvari kod razredne pošto mi je razredna profesorica likovnog, a ja volim da crtam, nije ni bitno. Dok sam izlazila nekakav momak je ulazio pa me je očešao ramenom.

Ja: Izvini!

Nisam uopšte dizala glavu da vidim koga sam udarila. Izašla sam na veliki odmor, primjetila sam veliki crni motor ispred kapije. Laganim korakom sam odšetala do Kike. Poslije smo otišle na ostale časove. Otišla sam do kuće da poslije škole da se presvučem i da odem do tetke iako su reki da ne treba da dolazimo da nas ne mogu pustiti željela sam otići da pokušam. Nisu me pustili. Prošetala sam do obližnjeg parka da malo razbistrimm mozak ništa više. Sjela sam na klupu i razmišljala o životu.U razmišljanju nisam primjetila da mrak počinje padati. Ne volim ići po mraku kući, jednostavno me mrzi, a i ulijeva mi strah u kosti.

-Došla sam kući sva nikakva. Luka je gledao utakmicu. Ušla sam u dnevni i sa vrata ga pitala da li izlazi.

Luka: Nezz. Možda,ako mi se bude dalo! Hoćeš ti?

Ja: Ne! Previše sam umorna, idem u sobu. Javi mi ako budeš išao.

Luka: Dobro.

Bio je hladan i nije se okretao, gledao je u tv. Kada sam ušla u sobu nazvala sam Kristinu, koga drugoga. Pričale smo o svemu i svačemu, nekada imam osjećaj da nam nikada nije dosta priče.

Kika: E, zaboravila sam ti reći. Sutra uveče ima nekakva dobra žurka kod Marine... Ako želiš da idemo, možemo ići....Neću te moliti znam u kakvoj si situaciji, ali bih ipak voljela da izađemo malo, nismo dugo!

Ja: Ne znam! Sutra idem kod tetke u posjetu pa ćemo se čuti. Uglavnom ću ti javiti.

Kika: Dobro. Ej moram ići mama me nešto treba.

Ja: Dobro. Vidimo se! Ćao!!!

Kika: Ćao ljubavi!

Prekinula je vezu. Možda je bilo negdje oko 10 sati. Sišla sam dole da vidim gdje je Luka. Na pola stepenica se čula nekakva lupa i grebanje u kuhinji.Prepala sam se i sišla sam dole. Nije bilo nikoga. Umrla sam pa sam se ponovo rodila. Vidjela sam da Luka nije tu. Popila sam vode i vratila se gore. Vidjeće mi za ovo što ide negdje, a ne javi mi se.

-Čudo nisam ostala spavati do podne. Ustala sam i otišla do kupatila. Istuširala sam se i obukla sam suknjui majicu uz sandale. Kosu vezala u rep i stavila maskaru pošto danas idem kod tetke. Ušla sam u Lukinu sobu, sve je bazdilo po alkoholu. Otvorila sam prozor i digla roletne.. Nije se budio samo se okrenuo na drugu stranu, nastavio je spavati. Skoknula sam do kuhinje i uzela integralne kekse i šolju hladnog mlijeka, pošto ne volim toplo mlijeko. Moja ljubaj. Sjela sam ispred tv i upalila Sunđe Boba. Doručkovala sam i sve sklonila. Odlučila sam da ću ići na žurku.

-Otvaram ulzna vrata i pođem izaći, kad čujem...