Ja sam...

Untitled Part 2

...da se nešto skotrljalo niz stepenice. Okrenem se i vidim da Luka jauče kao nekakvo derište. Priđem mu i uhvatim ga za noge, odvučem ga do dnene i smjestim ga na kauč. Trut jedan tako mu i treba. Donesem mu čašu vode i stavim mu na sto , odem po još jednu ičasu i istresem mu na facu. Tada se trgao i proderao na mene.

Ja: Idem do tetke. Hoćeš da te sačekam pa da idemo zajedno?

Luka: Ne ići ću poslije sam.Kozo jedna.

Ovo zadnje je rekao sebi u bradu dok sam ja već bila na vratim, ali sam ga opet čula.

-Izlazim iz bolnice. Opet me nisu pustili, kažu da joj je loše. Odličila sam da ću otići do tržnog centra da sebi kupim šta ću večeras obući.. Poslije sat vremena našla sam sebi crnu haljnu do ispod koljena. Došla sam kući. Nisam raspoložena. Već je bilo 20:00h . Počinjem se polako spremati.

- Spremna sam. Crna haljin sa otvorenim leđima i crvene štikle. Ići ću pješke nije daleko.

Ulazim u kuću iz koje dolazi preglasna muzika. Otvaram vrata napada me oblak dima, nakašljem se i polako uđem tražeći Kiku u masi naroda. I eno je stoji za šankom i nekakav momak je muva. Dala mi je znak očima da je izvlačim.

Ja: Mogu li je pozajmiti samo malo, ne vjerujem da ću je vraćati.

Xx: Pf..

Kika: Hvala ti mnogo! Kako je Mila?

Ja: Loše je, nisu me danas pustili da je obiđem.

Kika: Bće sve uredu! Ne brini, Luka i ja smo tu!

Ja: Hvala ti mnogo.

Kika: Ništa mila.

Uvuče me u medvjeđi zagrljaj.

-Prošla je ponoć.

Kika: Idem ja do wc-a, Hoćeš sa mnom?

Ja: Može!

Otišla je u WC da bi povratila. Držala sam joj glavu da ne upadne u WC šolju, jer ja za to služim. Ustala je i umila se. Ona nije puno poila, ali njoj se odma smuči. JBG!!! Nagovorila sam ju da krenemo i hvala Bgu pošla je.

LUKA P.O.V.

Ležim u svojoj sobi. Tina nije kod kuće mora da je izašla. Nema veze sačekaću je.

-Naravno da sam zaspao, ustajem ujutro, još je rano, pa ulazim u dnevnu i palim TV, odlazim do kuhinje da napravi doručak. Mislim da je Tinči dišla. Na Tv-u je bio nekakav zabavni program, odjednom su naišle vandredne vjesti.

Voditeljka: sinoć, jedan sat poslije ponoći dvije djevojke su sletjele sa mosta i upale u suvo korito rijeke. Riječ je Kristini Jović 19-godišnju djevojku koja je upravljala vozilom i Valentini Rodić 18-godišnjakinji koja ima teže povrede. One su prevezene u obližnju bolnicu i doktori se bore za njihove živote.

Čim sam čuo Tinino ime odmah sam izašao iz kuće. Ništa mi nije bilo toliko bitno kao ona. Bože samo daje dobro.

-Hodam uznemiren i odjednom čujem nečije korake. Okrenem se i vidim da je to doktor.

Ja: Doktore ja sam Valentinin brat, molim vas recite mi kako je!

Dok.: Nije uredu! Ime blagi potres mozga, izgubila je dosta krvi, ali zahvaljujući dečku koji ih je dovezao i donirao joj krv bar je po tom pitanju blje. Ali....

Ja: Doktore šta "ali"?

Dok.: Momče smirite se.Postoji mogućnost da joj je oštećena kičma i da će ostati privremeni invalid! Ako joj je kičma u pitanju postoji jedna klinika u Australiji koja se sa time bavi, ali je jako skupa, ne znam da li ćete moći toliki novac pripremiti?

Ja: Dpktore koliko bi koštala ta operacija?

Dok.: Ta operacija iznosi, sama operacija milion evra!

Ja: Meni nije problem doći do tolikih para.

Dok.: Dobro. Da li se ona bavila nekakvim sportom?

Ja: Da, da...Trenirala je box.

Dok.: Dobro, sada ćete moći ući samo na par minuta.

Luka: Uredu, kada mogu da uđem.

Dok.: Odmah, ali prvo otiđite do sestri da uzmete mantil, kapu, rukavice i masku.

Brzim, ali čvrstim korakom krećem do sobe gdje borave sestre.

-Ušao sam u sobu. Ona leži onako bespomoćna na krevetu, lice joj je unakaženo, u jednu ruku je primala infuziju, a u drugu krv. Kada sam je vidio srušio mi se cijeli svijet, ali bukvalno cijeli. Ja sam kriv zato što se njoj ovo dogodilo, ja sam je trebao paziti, to sam obećao tati.

Prilazim joj, samo što se nisam srušio od tuge. Uzimam joj ruku i nježno je ljubim.

<DVA DANA POSLIJE>

Sjedim u kući ići ću danas do Tine i Kike. Kristina se probudila odmah, Tina još nije, bolje je da spava, nego da ima jake bolove...