Poslednja želja mog oca

IV POGLAVLJE

DORIAN KLARK

Osećam kako me nešto dodiruje po licu, ne otvaraju mi se oči ali nakon što nekoliko puta neuspešno protresem glavom, budem primoran da rukom sklonim šta god bilo. Namrštim se kad shvatim da u ruci držim malog, odvratnog, dlakavog, pauka. Odbacim ga negde u stranu i uzdahnem, ne treba mi ovakvo buđenje više. Pauk me je rasanio, a sunce je uveliko na nebu pa je verovatno vreme da probudim i devojku pored sebe.

Zagledam se u njeno lice skriveno kosom i polegnuto između mog ramena i vrata, izgleda kao dete, za razliku od sinoć kada sam u njoj video pravu, zrelu, odraslu ženu. Rukom pođem da joj sklonim smeđe vlasi sa obraza kada primetim njenu ruku preko svog struka. Zbunim se na trenutak, ne sećam se da me je sinoć zagrlila. Spustim ruku pored sebe zaboravljajući šta sam uopšte hteo da učinim. Ona me grli, ne sećam se da me je neko nekad grlio. Moj otac nije voleo suvišne dodire, pogotovu ako oni iskazuju nežnost, majku nisam imao, a ženama nisam dozvoljavao bilo kakav kontakt više od onih kojima sam zadovoljavao svoje potrebe. Tako sam učen, zagrljaji, nežni poljupci, spavanje pored devojke... sve to dovodi do vezivanja i zaljubljivanja. A vezati se na taj način za nekog znači da ta osoba postaje tvoja slabost. Muškarcima ne treba slabost, uvek je govorio.

Pretpostavljam da je bio u pravu u nekim stvarima jer ova devojka me grli i sviđa mi se to. Želim da me stalno grli, valjda je to vezivanje. Ali kako se ne vezati za nekog kada ste potpuno sami, odvojeni od ostatka civilizacije? Pitam se, je li moj otac pretpostavio da ću da je upoznam? Možda je zato i tražio da pre nego što počnem sa svojim zadatkom ubijem nju. Jer znam njegovo mišljenje o ženama i znam da je on ubeđen da mu ona ne može ništa.

Počinje da me nervira njena kosa, tako se i setim da sam želeo da je sklonim. Nežno pomerim tih par pramena iza njenog uva, a ona se namršti, promeni položaj tela i čvršće zagrli. Pogubim se u trenutku, nisam navikao na ovo, tako je čudno. Ne loše, naprotiv, srce mi razigrano tuče u grudima i nekako sam ispunjen srećom. Tokom celog života radio sam neke sitnice koje bi mi privremeno skrenule misli i činile me srećnim. Ipak, nikad nisam bio zapravo srećan, jer znao sam da moram da se vratim ocu i da nisam slobodan. Sada počinjem da se osećam tako, slobodno, samim tim i srećno, zapanjen sam time što me sve to plaši. Opet, vratiću se ocu, obećao sam to sebi. Samo želim da mu pokažem da sam prihvatio ko sam i pristao da koristim sve ono čemu me je naučio. Želim to više od svega.

-Dobro jutro- čujem nežni, pospani glasić. Nasmešim se i ponovim njene reči. -Krećemo dalje?- samo što je otvorila oči i već bi da nastavimo, a oboje smo gladni. Razumem je, znam da radi ovo za oca, kao i ja, samo ne baš iz istog razloga.

-A doručak?- razmisli par trenutaka i odmahne glavom. Ne želim da je uopšte ubeđujem, nije mi problem da radim gladan, uskoro ću i da zaboravim na to. Ako ni njoj nije problem, krećemo. Veći problem mi je zapravo to što je upravo sklonila ruku i ustala. Uzdahnem i ustanem za njom, voleo bih da je još malo spavala. Ponovo spakujemo sve stvari i natovarimo se kao magarci te krenemo. Hodamo ćutke, a ja razmišljam hoće li i noćas da me pusti pored sebe? Ne shvatam zašto mi nije dozvolila da završim započeto. Kada me je prekinula pomislio sam da se predomislila i pokajala što me je pustila pored sebe. Ali ona je onda meni priuštila ono što sam ja trebao njoj. Izgleda da žene ipak jesu komplikovane.

-Doriane?-

-Mm?- pogledam u Iris koja me zbunjeno gleda i smeška se. Zamislio sam se, izgleda da mi je rekla nešto.

-Pričam sa tobom- pre bih rekao da priča sama sa sobom jer je ja apsolutno ništa nisam čuo. Zamolim je da ponovi, njoj je smešno ovo, ne ljuti se na mene.
-Rekoh da smo tu, vidiš- pokaže mi na kartu koja je sve vreme kod nje u rukama. Ja sam samo mehanički išao za njom, dok sam u mislima bio u nekom svom svetu. Ne znam ni kad smo pre stigli, vreme mi je tako brzo proletelo. Osvrnem se oko sebe, nema ničeg što izgleda sumnjivo. Na litici smo, odavde se širi pogled na celu vegetaciju, krošnje drveća izgledaju kao zeleni oblaci odozgo. Nebo je vedro, što je odlično jer izgleda da noćas spavamo na otvorenom. -Sigurna sam da sam dobro pratila mapu. Ne shvatam šta sada- spusti ranac dole i nekako razočarano pogleda oko sebe.