OKOVI PROŠLOSTI

PART 54 / "Znam sve što se dogodilo."

Kada je zatrubio onda su se i svjetla konačno upalila koja su sijala direktno u mene koja sam samo stavila ruku ispred jer su svjetla bila zaista jaka. Odjednom iz tog crnog auta, Golfa, očito novog pošto je sav lakiran i izgleda doslovno kao nov, izašao je visoki čovjek sa nekom torbom koju je držao na jednom ramenu. 

Visoki čovjek, trodnevne brade i mogu zaista reči, lijepe građe, došetao je ležerno do mene. Sigurno ima oko 30-ak godina, jer izgleda baš tako.

"Ovo je za tebe." rekao je i predao mi torbu koju je stavio ispred mene na pod, a onda sam pogledala u njegovom pravcu.

"Od koga?" upitala sam jer sam odlučila saznati identitet osobe koja je Robot. 

"Ne znam, ja sam tu samo da dostavim ono što je potrebno." rekao je i okrenuo mi se leđima te otišao do svog auta kojemu su svjetla i dalje bila upaljena. Sjeo je u njega i krenuo punim gasom. 

Unknown: RUKSAK STAVI U KONTEJNER POKRAJ TVOJE SREDNJE.

Pogledala sam u poruku i shvatila da će ova noć trajati zauvijek. Uzela sam ruksak i pokušala ga staviti na jedno rame pošto sam već nosila svoj mali ruksak. Bio je solidno težak, a onda sam odlučila što brže doći do moje srednje. Ušla sam u prvi tramvaj na koji sam naletjela te shvatila da sam ja jedina koja se u to doba vozika po gradu. Nakon par presjedanja i dvadesetak minuta vožnje našla sam se ispred školskog dvorišta te ušetala unutra. 

Ugledala sam kontejner te krenula prema njemu. Konačno sam skinula ruksak sa ramena i bacila ga ispred kontejnera. Pogledala sam oko sebe te shvatila da nema nikoga, a onda nisam mogla odoliti a da ne pogledam što se nalazi u ruksaku. 

Polako sam ga otvarala, a onda ugledala novce. U cijelom ruksaku bilo je jako puno novaca, i to eura. Brzinski sam zatvorila ruksak iznenađeno nikada u životu ne vidjevši uživo toliko novaca. Uzela sam ruksak i otvorila kontejner te ga ubacila unutra. Smrad se proširio i nadam se samo da me nitko nije uhvatio, pogotovo neki ljudi, briga me za kamere, ali bitno mi je da me stvarno nitko nije vidio. Čak niti poznati. Brzinski sam zatvorila kontejner i krenula trčati van iz školskog dvorišta. Odjednom mi je opet zazvonio mobitel.

"Halo?" javila sam se na nepoznati broj pretpostavljajući da je opet Robot. 

"Odlično, samo nisi trebala ispitivati dostavljača." rekao je robotskim i dalje montiranim glasom.

"Što hoćeš sada? Sve sam napravila kako si i tražio!" vikala sam na njega. 

"Uskoro ćeš sve saznati!" rekao je i počeo se smijati, a ja sam onda stala i počela samo izbezumljeno buljiti u mobitel kada sam shvatila da mi je prekinuo. Kreten jedan! Netko me i to dobro iskoristio...

...

"Pogodi tko je!" već sam čula poznati glas koji je svoje ruke stavio na moje oči te sam po njegovom morala pogoditi tko je. 

"Hmm... ne znam." počela sam se izmotavati, a onda sam maknula njegove ruke i okrenula se prema njemu nadajući se da nas nitko ne gleda. 

"I kako si danas?" upitao me dok smo se kretali prema školskom ulazu.

"Umorno, mislim da se i vidi." rekla sam pokazivajući na svoje velike podočnjake i prisjećajući se burne noći koja je već sada iza mene. Samo se nasmijao na moju izjavu i zakolutao očima. 

Kada smo ušli u školu do mene je dotrčala Kiara te poskočila.

"Hej, golupčići." rekla je sa velikim osmjehom, a ja i Leon smo se samo pogledali i puknuli se smijati.

"Što je smješno?" upitala nas je i podbočila se. 

"Ništa." rekao je, a onda ga je neki frend pozvao te nam je mahnuo i rekao da ide do njega, a meni je rukom pokazivao na mobitel tako da sam shvatila da bih mu se trebala javiti uskoro. 

"I, što ima?" upitala sam je dok smo hodale u drugom smjeru od Leona krećući se prema učionici.

"Trebamo razgovarati." rekla je i stala, a ja sam je ozbiljno pogledala.

"O čemu?" upitala sam je, a ona je samo uzdahnula očito se pripremajući.

"O svemu." 

"Baš o svemu?" upitala sam je i prekrižila ruke.

"Baš o svemu." odgovorila je hrabro te sam ja samo kimnula glavom.

...

"I, možemo početi?" upitala sam je kada smo sjele na klupu u parku kada nam je završila nastava, a ona je samo kimnula glavom.

"Ja ću prva." dodala je, a onda sam ja kimnula glavom potvrdivši da i krene.

"Ovako... znam za ono da ste mi ti i Dino uzeli bilježnicu." rekla je, a onda sam ja samo uzdahnula i kimnula glavom.

"I potpuno vas razumijem jer bih i ja tako reagirala i napravila potpuno isto." dodala je, a onda sam je samo pogledala dubokim pogledom. Sva se meškoljila na mjestu, mislim da je pod nekim pritiskom. 

"Kiara, ja apsolutno ništa ne znam o toj noći osim toga da me Lara drogirala. To je to!" viknula sam na nju i ustala se u naletu. 

"Znam, i zato sam ja ovdje i molim te da me saslušaš do kraja, a ne da pobjegneš kao i uvijek kada nešto ne želiš i ne možeš čuti i osjetiti na vlastitoj koži." dodala je, a onda sam zakolutala očima, ali shvatila sam da je u pravu. Uvijek sam bježala kada bi nešto loše saznala. Smirila sam se udahnuvši zrak par puta, a onda sam opet sjela pokraj nje i tijelom se okrenula prema njoj.

"Mi smo se prije te noći znale samo iz viđenja, ali znala sam da je tvoj tata strpao mog tatu u zatvor u Njemačku." rekla je, a onda sam se prisjetila onog ulomka iz njenog dnevnika.

"Nisam znala za to." obrazložila sam, a onda je rukom stopirala kao da mi želi reći da prestanem pričati.

"Znam da nisi, to je bio samo posao. Samo jedan klijent i par osuđenika." dodala je, a onda sam je pogledala.

"Uostalom, zašto mi prije nisi rekla da ti je tata u zatvoru i još k tome u Njemačkoj? Još uz to da ga je moj tata strpao u zatvor!" upozorila sam je pitavši je pitanja.

"Nisam željela da me žališ." obrazložila je, a ja sam se rukom primila za glavu slušajući što priča.

"Nisam željela da to radi razliku između nas." dodala je još, a onda sam je pogledala. 

"U redu je. Uostalom, ti više patiš zbog toga, nego ja. Ja tu ne mogu ništa. To je zakon." rekla sam joj, a onda je ona kimnula glavom i izustila jedno znam.

"Što si mi još htjela reći?" upitala sam je.

"Moj tata je oslobođen ovo jutro" rekla je, a onda sam bacila pogled na nju "netko je dao ogromni novac da izađe van." dodala je, a onda sam se sjetila svoje akcije od ove noći. Možda je taj novac bio namjenjen za to? Što ako je? Znači... ja sam pomogla u namjeri da njen tata izađe iz zatvora. 

"Sutra se vraća kući, mama je danas otišla po njega." dodala je na kraju, a onda sam se samo lagano osmjehnula shvateći da se Kiarin tata vraća k njoj i da će postati prava obitelj nakon puno godina što su bili odvojeni. 

"Mogu li preći na drugu stvar?" upitala me, a ja sam samo kimnula glavom.

"Što se tiče one noći..." krenula je pričati pa je zastala "ja sam sve vidjela." dodala je, a ja sam je samo oštro pogledala.

"Što?" upitala sam je tiho i iznenađeno, pa normalno da je sve znala kada je onaj dnevnik bio toliko važan za nju da ga je išla uzeti iz moje kuće dok me nije bilo doma, kao i Dine.

"Znam sve što se dogodilo." rekla je, a onda sam je pogledala pogledom koji znači sve me zanima.