Ponoćna magija ✔

∞ dva ∞

hej, ja te volim

hej, dečače
da li sam ti ikada rekla
da te volim?

da li sam ti ikada rekla
koliko je čaroban taj tvoj osmeh,
čak i kada nije upućen meni?

da li sam ti ikada rekla
koliko je nežan i topao tvoj pogled
i koliko koči i žari svaki deo mog tela
dok prelazi preko njega?

da li sam ti ikada rekla
koliko volim tvoje mekane usnice
i koliko se naježim svaki put
kada ih prisloniš na moje?

da li sam ti ikada rekla
koliko prija kada me uzmeš za ruku
i ispreplićeš nam prste?

da li sam ti ikada rekla
koliko mi gode tvoji zagrljaji
i koliko ne želim da me ikada pustiš,
jer svaki put kada zagrljaju dođe kraj postane hladno?

da li sam ti ikada rekla
koliko volim tvoj dodir na mojoj koži?

da li sam ti ikada rekla
koliko volim kad mi daješ svoje dukseve i majice
pa se ja umotam
a ti se smeješ
jer mi je veliko
i jer, kako kažeš, izgledam kao hobit u njima?

da li sam ti ikada rekla
koliko volim onu ružu koju si mi kupio kada smo prvi put izašli,
iako se već osušila?

da li sam ti ikada rekla
koliko volim tvoj dečiji duh i to što nisi previše odrastao,
a ipak jesi zreo?

da li sam ti ikada rekla
koliko sam luda da maštam o tome
kako ćeš jednog dana baš ti biti moje veliko da?

da li sam ti ikada rekla
da mislim
da si savršen
da si stvoren za mene
da si neverovatan
da si moj?

da li smem to da ti kažem?
da li smem da kažem da te volim?
jer
hej, dečače
ja te volim
baš takvog
kakav jesi.