Kratka, slatka, realna, komična, ali i romantična priča o Olji Nikolić, mladoj dvadesetpetogodišnjoj devojci koja je po mišljenju njene okoline, probila termin da se na vreme uda.
Svi će ubrzo krenuti u traganje idealnog partnera za nju, kako Olga...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Od saznanja da se moja sestra Marija udaje i kad sam bila u debelom bedaku, prošlo je tačno dve nedelje. Za to kratko vreme još uvek se nisam udala, ni našla momka. Idalje je sve isto u mom dosadnom životu. U mrtvo more se pretvorio moj ljubavni život.
Ponovo sam upala u ono dobro poznato stanje kad samo razmišljam o svojim imaginarnim likovima iz mašte i verujte lakše mi je. Ne razmišljam o sebi i tome kako nisam udata, nemam dece i ostalim stvarima. Nastavila sam sa pisanjem na wattpadu uprkos tome što mene pogađa ono što pišem o mojoj glavnoj junakinji.
Tamo pišem o sebi, mojim osećanjima, emocijama, ljutnji, besu i tuzi. Sve što osećam prenosim na laptop. Za ovu priču se mogu zahvaliti svojoj sestri od tetke, Mariji koja se sa 21 godinom života udaje.
Naziv sam umesto usedelice ili ružnog pačeta, nazvala devojka za udaju, jer ja i jesam za udaju i to odavno. Glavnoj junakinji dala sam ime ono koje ja privatno volim, a to je Emilija.
Kao što rekoh Emilija je ista ja. Sama je. Ima jedino mačora Toma koji joj pravi društvo, al opet to nije to. Ne može se taj osećaj nadomestiti sa onim koju deliš sa voljenom osobom.
Mogu slobodno reći da Ema je moja sestra bliznakinja, samo što ona postoji jedino u mojoj glavi.
Pre nekoliko dana izbacila sam prolog za priču i ostala sam zatečena i iznenađena rezultatom. Svako ko ju je pročitao dopala mu se. Većina devojaka poput mene i Eme prolazi ili je prošla kroz to životno razdoblje. Ako ćemo realno reći svi mi hoćemo ljubav iz Tv- novela, zar ne? Pa evo ja prva želim.
Komentari pršte na sve strane i meni tako prijaju. Upotpunjuju moju sreću. Dopada mi se to što je Ema, tj. Ja pogodila samu bit mojih čitaoca. Stvorila sam lika u kojem se pronalazi svaka ženska osoba. Juče se zapitam, a zašto mi ova ideja nije pala pre na pamet, nego sad? Al, dobro nije ni sad kasno.
Debelo razmišljam šta da pišem za nastavak, jer ako moju Emu zapostavim i ne dam joj bar jednog momka, mislim da to ne bi bilo fer, ni prema njoj, a ni čitateljkama koje očekuju happy end. Kad ja već ne mogu pronaći sebi srodnu dušu, onda to može moja Ema.
Samo ne znam kako bi se zvao, šta bi radio, i ono glavno gde i kako bi upoznao Emu? E to su sitnice koje me ubiše dok pišem. Razbijam glavu danima o tome.
"Možemo li napraviti malu pauzu, sva sam se uočila, ako nije problem?", upita me smeđokosa devojka, crnih očiju koju šminkam.
"Naravno.", kažem i osmehnem joj se.
"Koliko dugo radite ovaj posao?", upita me devojka.
"Pa... Sad u Septembru biće dve godine kako radim.", kažem kratko.
"U! Pa lepo. Odlično šminkate.", dodade ona.
"Pa, hvala.", kažem joj.
Eh, sestro slatka kad bi ti znala da ja privatno uopšte ne koristim šminku, cepala bi se od smeha. Moj prirodni puder je koziji sapun sa medom. Od njega nemam bubuljice, crvenilo i ostale gluposti. Koža mi je uvek meka, glatka i mirisna. Otkad koziji sapun koristim mislim da sam se preporodila. Ali i prirodno više preferiram.
