Plavetnilo kroz punoletne oči 👀

UVOD

-Znam, znam Lana, spakovala sam i sprej za komarce ne brini se. Jako sam uzbudjena i imam tremu!! Treba da krenemo za 6 sati, a ja jos nisam ni legla. Ajde, ajde, laku noć. Vidimo se!

07:00

Budi me zvono alarma na telefonu koji mi stoji pored kreveta. Pospano ga gasim, ali od silnog uzbudjenja brzo se razbudjujem.

Istuširala sam se, obukla odecu koju sa spremila za put i otišla u kuhinju kako bih prezalogajila nešto pre puta.

Doručkovala sam sa mojim roditeljima. Pozdravila se i nakon toga sam uzela svoje stvari i bila spremna za put.

Kofer i par ručnih torbi sam spakovala u gepek auta, kojim me je tata odvezao na železničku stanicu gde sam se našla sa ostalim drugaricama.

Kako smo stigli samo nekoliko minuta pre kretanja voza, odma smo ušli da ostavimo stvari. Imali smo rezervisana dva kupea. Znam, znam, zvuči puno. Ali šta smo mogli kad nas ide 10?

Sedamo na naša sedišta i ubrzo se na razglasu čuje:

Pažnja. Voz Subotica-Bar polazi sa stanice Topčider. Poslednji poziv za ulazak. Vreme je 08:02.

Voz je dnevni i to je bilo malo bezveze. Jer gubimo dan na moru. Ali svakako smo tamo dugo i imacemo dovoljno vremena za sve.

U vozu je bilo komotno, imali smo dva prazna mesta pa se nismo gurale. Pustale smo muziku na zvucniku, malo dremale, ali najvise pricale i smejale se.

U 19:49 smo stigli u naše mesto. Izabrale smo mirnije mesto, gde mozemo da se odmorimo, ali opet, da bude dovoljno blizu gradovima koji imaju lud provod .
Posto smo se poprilicno odmorile u vozu, odlucile smo da, nakon sto se smestimo u apartman odemo malo da prosetamo do plaze i da vidimo da li ima ljudi i uvece ili cemo ipak stalno morati taxijem da idemo negde kako bi se druzile sa drugim ljudima.

I tako smo se raspakovale, obukle i otisle do plaze.

Heej ljudi, evo ga kratak prvi deo i uvod u priču. Priča je potpuno istinita, samo su imena izmenjena. Za svaki slučaj 😁 Nadam se da ce se svideti priča. Ostavite vote ili komentar ❤