Love always find its way.

This can't be possible.

Pogledao sam Louisa kako drzi devojku za zdravu ruku. Kad je i on shvatio ko sam ja. Stisnuo je jos jace. Ni ja ni on nismo mogli da verujemo da se ponovo srecemo. Zavio sam joj ruku, i izvadio komadice polupane solje. Nisam znao sta da radim, kako da se ponasam u njegovoj blizini. Jednostavno sam pokusao da budem sto mirniji mogu.

Na njegovom licu sam video isto ovo sto i ja osecam.

Louis mi se zahvalio, i otisao. Par sati kasnije sam primetio da su ostavili zdravstvenu knjizicu, a u knjizici je bio napisan broj. 07700 900391 nazovi me, proslo je puno vremena. Louis :)

Nisam verovao sta je pisalo na tom papiricu. Ovo ne moze biti stvarno. Da li je on stvarno hteo da ga ja nazovem? Ili je hteo samo da me cuje, posle dve godine? Nisam siguran da li cu nazvati. Ne sad.

---------------------------U medjuvremenu.-----------------------------------------------------------

"Mozes mi skuvati caj, Lou?

"Da, naravno. Koji?"

"Tvoj uobicajeni. Mogu te nesto pitati?"

" 'Ajde."

"Odkako smo bili kod doktora danas, ponasas se nekako cudno. Kao da ga poznajes ali niste u dobrim odnosima. I non-stop gledas u taj tvoj telefon. Zasto?"

"Nije bitno."

"Pokusavam da ti pomogonem, a ti tako."

"Kako?"

"Drsko."

"Idem ja na svez vazduh ti kuvaj sama tvoj caj."

"Lou!", povikala je Eleanor, "Vracaj se ovamo, ne mozes samo tako otici!"

"Samo me pusti na miru."

Dok je Louis uzimao svoju teksas jaknu, zazvonio mu je telefon. Bio je to Harry. Srce mu je pocelo tako brzo lupati, i nakrivio je ugao usne kao da se smeje. Zapravo mu je bilo jako drago sto ga je Haz nazvao.

"Jel' to taj poziv koji si cekao ceo dan? Imas drugu? Hajde idi, slobodno!!"

"Prvo: Nemam drugu. I drugo: Idem, naravno."

"Dobro."

Izasao je iz stana, a potom sisao niz stepenice i stao pred izlaz i zgrade. Javio se na telefon koji je vec dugo zvonio, i neznim glasom rekao "Hi!". Ostar i dubok glas Hazze je odgovorio ocekivano "Oops!"

Zaplakao sam, pokusavajuci da budem tih, da me Harry ne cuje, ali cuo me. Odmah je pitao sta mi je i da li zelim da se nadjemo. Rekao sam da jos uvek nisam spreman za to. Da za sad mozemo samo pricati preko telefona. Pricali smo dva sata, mada se moze reci da smo citavih sat vremena cutali. Ja sam prekinuo vezu, i krenuo kuci iz parka ali sam se bojao da se vratim. Iznajmio sam sobu u Hotelu "Royals" **** i razmisljao zasto smo se mi rastali. Ove dve godine sam pokusavao da zaboravim sve. Sve sto se desilo. El mi je pomogla u tome, ali nisam siguran da li sam je ikad voleo onako kako sam voleo njega.