Acaso (Croatian)

I don't feel anything for her...

Probudile su me kapljice kiše koje su, nošene vjetrom ušle kroz moj prozor i padale ravno u moje lice. Bile su tako hladne a opet unosile neku svježinu.

Polako sam otvorila oči i, usprkos tomu što sam spavala sve par sati, osjećala sam se odmornom. Maknula sam rozu dekicu sa sebe i ustala se.

Obukla sam šorc koji sam imala jučer, zelenu, izlizanu majicu na bretele i laganu, pletenu, smeđu vestu sa 3 smeđa gumba.

Izašla sam iz sobe i na stolu vidjela lavor vode. Sigurno ga je mama tu stavila u sitne jutarnje sate prije nego je otišla raditi. Polako sam prišla lavoru i spojila dlanove. Uronila sam ih u hladnu vodu i umila se. Odmah sam se osjećala još svježijom, življom i odmornijom.

Uzela sam iz košare koja je bila na radnoj površini kuhinje jednu jabuku i izašla iz kuće. Sjela sam na bicikl po koji sam se jučer vraćala i otišla do vile gospođe Santos nadajući se kako će Neymar uspjeti popraviti stvari...

Neymar P.O.V.

Parkirao sam auto u dvorište mamine kuće te izašao iz njega. Zaključao ga i potrčao prema vratima. Nisam zvonio niti ništa, samo sam ušao. Ispred mene se odmah stvorila Luana sa začuđenim izrazom lica.

"Pozovi mi mamu..." - rekao sam kroz zube vrlo ljutim glasom i otišao u dnevni boravak. Sjeo sam na garnituru i ubrzo je došla majka.

"Neymar! Kakvo iznenađenje!" - rekla je i nasmijala se.

"Moramo razgovarati." - rekao sam ozbiljno gledajući u nju.

"Reci." - rekla je i sjela kraj mene. Maknuo sam pogled s nje i gledao u ugašeni TV ispred sebe.

"Objasni mi zašto je Karina dobila otkaz." - rekao sam ljutim glasom i dalje gledajući u TV.

"Zašto bi to tebe trebalo zanimati?" - upitala je u čudu moja mama

"Reci mi..." - rekao sam kroz zube već vidno jako ljut.

"Jučer je otišla s mojim novcima u dućan i nije se vratila do 7 navečer. I onda kada se vratila, došla je bez ijedne namirnice." - rekla je majka smirenim, ali uvrijeđenim glasom.

"Znaš ona je išla u dućan ali putem se skoro srušila u nesvijest. Da ja nisam prolazio, mogla je dobiti potres mozga, teži." - rekao sam pogledavši u mamu.

"Zar je to moj problem? Cura ne zna brinuti o sebi. Tko je kriv maloj kučkici." - rekla je mama a ja sam izgubio živce

"ONA NIJE KUČKA!" - zaderao sam se i ustao s komode.

Krenuo sam prema vratima a mama za mnom. - "Vratiti ćeš je na posao i ispričati se." - rekao sam i izašao iz kuće te vidio Karinu kako upravo silazi s bicikla i naslanja ga na ogradu kuće.

"Hej." - rekla je prišavši mi sva pokisla

"Hej... Ovaj, dođi malo." - rekao sam joj i krenuo do auta koji sam parkirao na moje mjesto ispod krova a Karina je išla za mnom.

"Jesi li sredio što?" - upitala je dok smo hodali prema autu.

"Jesam." - rekao sam. Otključao sam auto i iz njega izvadio čistu majicu i dao Karini.

"Obuci je. Suha je a u ovome mokrome ćeš se prehladiti." - rekao sam joj i nasmijao se te okrenuo da se presvuče. Malo mi je falilo da se okrenem, ali odupirao sam se svojoj želji.

"Jesam." - čuo sam sretan glas Karine. Moja bijela majica sa Nikeovim natpisom "Just do it" joj je savršeno pristajala.

"Ovaj, idem ja... Hvala." - rekla je Karina i otišla u kuću.