Nikada mi nije bilo jasno kako muzika može da nas smiri. Zatvorimo oči i pustimo je da nas vodi u razne maštarije i snove,dok ne dodje neko ko će to prekinuti. Kao naprimer moja majka,koja je to uradila pre 5 minuta govoreći kako ću ogluveti jer ne vadim slušalice iz ušiju. Mislim,šta drugo mogu da radim na letnjem raspustu na kom je vreme nikad gore,kada su svi na moru ili po svetu putuju. U kući imam roditelje koji ne prestaju da pričaju gluposti o poslu,politici...stariju sestru koja ni ne primećuje da postojim jer je prezauzeta doterivanjem sebe za svog dečka i izlaske. Nju ne zanima ništa više trenutno,završila je faks i sada može da uživa,dok ja još uvek idem u srednju školu i umirem. Bar je muzika još uvek uz mene.
