Kim Jennie je 18-godišnjakinja koja živi u Južnoj Koreji. Njezini roditelji su vlasnici najveće kompanije u Južnoj Koreji i stalno putuju pa rijetko provode vrijeme s kćeri.Jennie se cijeli svoj život osjeća prazno jer joj nitko nikad nije pružio lj...
Ostatak vožnje je bio u tisini.Uskoro sam ispred sebe ugledala ogromnu vilu.Naša kuca u Seoulu je bila velika ali ova je bila duplo veća.Stvarno ne znam sto ce nam tako velika kuca.Voljela bih imati jednostavan i skroman zivot.Obično sam skromna i nikad od nikoga nista ne trazim.A svejedno imam previše toga.Moje misli su prekinule riječi neke nepoznate osobe.
Gđa Jeon:Obitelji Kim, stigli ste, dobrodošli! Mama i tata:Hvala vam,drago nam je sto smo ovdje G. Jeon:A vidim imate ovdje prelijepu kćer, rekao bih da je istih godina kao i nas sin Mama:O hvala vam,da ima 18 godina.. Dobro bi se slagala sa Jungkookom Jennie:Jungkookom?? Gđa Jeon:Da to je nas sin, trenutno je unutra,udite pa ćete se svi upoznati
Ušli smo u kuću.. Mogu reci da mi se ova obitelj Jeon cini vrlo drugima samo se nadam da je i njihov sin poput roditelja..Ahh mora da su oni sigurno sretna obitelj i vole se.. A mi se samo pretvaramo.. Mi smo lažna sretna obitelj.. Moji roditelji se zapravo ne vole i cesto se svađaju..Oženili su se samo zbog kompanije
Došli smo u kuću.. Uskoro sam ispred sebe ugledala visokog dečka lijepe figure.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Nisam mogla poreći da je bio zgodan no nesto je na njemu bilo drugačije..Oči su mu bile suzne i izgledao je kao da je plakao.. Vidjelo se da je na licu imao onaj lažan osmijeh..Cini mi se da sam samo ja to primijetila
Jungkook:Dobar dan, drago mi je upoznati vas Mama i tata:Bok Jungkook i nama je drago Mama:Gospodo Kim niste mi rekli da imate tako dragog i zgodnog sina Tata:Jennie, a ti nećeš pozdraviti Jungkooka? Jennie:Um.. Bok- rekla sam pomalo tihim glasom Jungkook:Bok! - rekao je i opet nabacio onaj lažni osmijeh.. Zar samo ja ovdje vidim da se ovaj dečko osjeća lose.. Samim pogledom na njega mogu reci da je u depresiji.. Samo pitam se zašto.. Iako znam da to nije moj psao i da se ne bih trebala miješati u tuđi zivot svejedno sam znatiželjna.. Imam osjećaj da je on nekako drugaciji.. Mahh ne znam vjerojatno si to samo umisljam.. Nisam sva svoja ovih dana.. Opet sam počela padati u depresiju i uvijek teško izađem iz nje.. Jedina osoba koja mi je dosad uspjela pomoći da izađem iz depresije je bila Lisa.. A sad je nema tu...Samo se nadam da cu se uskoro vratiti u Seoul.
Gđa Kim:Jungkook,idi pokaži Jennie njenu sobu a onda dođite na večeru Jungkook:U redu
Počeo se penjati po stepenicama i ja sam ga slijedila. Uskoro smo došli do sobe koja je izgledala ovako:
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Jungkook:Pa.. ovaj.. Nadam se da ti se sviđa Jennie:Da sviđa mi se, lijepa je.. Samo.. Jungkook:Samo sto? Jennie:Ma nista Jungkook:Umm jesi sigurna? Izgledaš tužno Jennie:A sto je s tobom?I ti ne izgledaš bas najbolje Jungkook:Kako to mislis? Jennie:Pa očito je da si plakao jer su ti oči suzne i mogu reci da si u depresiji Jungkook:Pa.. Ja.. Ovajj Jennie:U redu je, ionako to nije moj posao ne bih se trebala miješati, oprosti. Jungkook:Ma ne u redu je, ne trebaš se ispričavati
Najednom je nastala ona neugodna tišina.. Htjela sam ju prekinuti no nisam znala kako.. Zatim smo začuli nečiji glas..
Gđa Jeon:Jungkook dođite ti j Jennie dolje na večeru! Jungkook:U redu mama, dolazimo
Sišli smo dolje i sjeli za stol. Nekoliko služavki je počelo donositi hranu..Tada je gospoda Jeon progovorila Gđa Jeon:Pa kako vam se sviđa ovdje? Mama:Vrlo je lijepo i sobe su stvarno predivne Gđa Jeon:Drago nam je da vam se sviđa, a kako je tebi Jennie? Jennie:Lijepo je stvarno sviđa mi se- rekla sam nabacujuci lažni smiješak Tata:Jennie htjeli smo ti reci da sutra kreces u skolu u Busan,ici ćeš s Jungkookom tako da ce ti on sve pokazati Jennie:Aa u redu, onda- iskreno ta njihova vijest o skoli mi je samo pogoršala raspoloženje.. Opet sve ispočetka.. Mrzim skolu a najvise ljude u njoj.. Sad neću imati Lisu uz sebe i bit cu sama.. Super..Ughh Jennie:Mama, tata a kad ćemo se vratiti u Seoul? Mama:Oh ali mi se tamo više ne vraćamo, stavili smo kuću na prodaju Jennie:Stoo? Ali rekli ste da ćemo se vratiti? A hocu li se bar ja ikad moći vratiti? Mama:Ne, ostat ćeš ovdje u Busanu, imamo planove za tebe kad završiš skolu Jennie:Kakve planove? Mama:Saznati ćeš.. S vremenom
Nisam mogla vjerovati.. Pa kako mi to mogu raditi.. Zašto ce prodati kuću u Seoulu.. I kakve sad pak planove imaju za mene.. Pa ja sam punoljetna.. Želim svoju slobodu i svoj zivot.. Ne želim da mi oni kontroliraju cijeli zivot.. Ionako ih nikad nije bilo briga za mene a sad odjednom imaju nekakve planove.. Vise nisam mogla sve ovo podnijeti.. U ovom trenutku sam samo htjela biti sama Jennie:Ispricavam se ali ja sam se vec najela.. Pa idem u svoju sobu jer sam umorna-rekla sam hladnim glasom, vec sam osjetila kako mi oči suze Gđa Jeon:U redu dušo idi se odmori za sutra, laku noć Jennie:Laku noc-rekla sam i pomalo u čudu otišla jer me gospoda Jeon nazvala dusom, a cak me ni vlastiti roditelji nisu tako zvali
Otišla sam u svoju sobu i obukla pidžamu.. Samo sam cim prije htjela otici na spavanje.. Počela sam razmišljati o svemu.. Seoulu,u koji se vise neću vratiti, o Lisi,mojoj najboljoj prijateljici koju cu tko zna kad vidjeti,o roditeljima koji me ne vole, te o svom najvećem problemu.. Depresiji.. Događa se.. Opet.. Osjećaj je užasan.. Trenutno mi je svejedno i da umrem..Suze su mi počele kliziti niz lice.. Zagrlila sam jastuk i plakala razmisljajuci kroz sto sam sve prošla.. I tako sam zaspala
Jungkook pov
Kad smo zavrsili s večerom hodao sam polako do svoje sobe no kad sam prošao pored sobe u kojoj je bila Jennie zastao sam.. Pitao sam zašto je onako otišla od vecere.. Nije bilo moguće da se vec najela jer večeru nije ni okusila...Vidio sam da se skoro rasplakala..Mislim da s tom curom nesto nije u redu.. Iako ju bas ni ne poznajem ne znam zašto sam pomalo zabrinut..Provirio sam kroz vrata njene sobe i ugledao ju kako čvrsto spava..Ahh vjerojatno je već bila jako umorna.. Volje da ja odem na spavanje jer sutra imam još jedan dan pakla u skoli.. Samo se nadam da sutra neću vidjeti nju.. Ne znam kako mi je to mogla napraviti, ali zbog nje sam se promijenio.. Na gore.. Ne želim ju vise vidjeti.. Nikad..
