„Glupaneeeee!!!!!“-derala sam se na svog brata blizanca koji je prolio čašu hladne vode po meni i tako prekinuo najbolji san u mom život-„čime sam to zaslužila?“rekla sam čisteči rukom svoje mokro lice
„Zato jer ti je danas osamnaesti rođendannnn!!!!!!!“-prederao se da ga je cijelo susjedstvo čulo. Totalno sam zaboravila da nam je danas rođendan.
„Jack,ubit ću te!“-nasmijala sam se i potrčala u kupaonicu te uzela čašu i naravno napunila je vodom.
„Ne,nečeš to učiniti! Upravo sam si napravio ovu...savršenu frizuru.“-prešao je rukom kroz svoju plavu kosu i izgledao je ponosno. Kada je njegova kosa u pitanju on ponosniji ne može biti zato jer je to jednostavno njegov jedini ponos.
„ Znaš da mene nikad nije briga što si si napravio 'savršenu frizuru' ionako si rekao da je meni osamnaesti rođendan a to znači da je i tebi! “- svakom riječi ja sam mu je približavala jednim korakom do toga dok ga nisam stjerala u kut sobe i polijala ga s vodom. Izgledao je kao da će svakog čaša plakati zato jer sam mu uništila frizuru -„Sretan rođendan braco!“- mislila sam da će me ubiti pogledom ali me samo bacio na pod i počeo škakljati zato jer zna da sam alergična na to. To škakljanje je preraslo u hrvanje. Smijali smo se i plakali i derali i svašta ,sve dok mama nije došla.
„Što vi radite tu? Mislila sam da se ubijate! Požurite dolje na doručak.“ - rekla je mama sa svojim preljepim majčinskim glasom
"Stižem,idem se samo umiti i srediti."-rekla sam i otrčala u kupaonicu.
Pogledala sam se u ogledalo i umalo sam dobila srčani. Izgledam užasno. Moja ravna plava kosa je sva rasčupana a šminka koja mi je ostala od jučer je svugdje po licu. Maskara mi još uvijek ističe plave oči,više nego ineče.
"Anna!!!!! Požuriii!!!"- čujem tatu kako viče iz kuhinje i prekida moje tuširanje.
"Stižemmmm!!!!"
Brzo sam obukla jako svijetle traperice i bijelu majicu. Stavila kosu u rep i krenula po stepenicama u kuhinju.
"Napokonn.."- uzdahuo je tata kad sam sjela za stol.
"Anna,ideš kamo možda danas?"-upitala me mama sa najčudnijim osmijehom ikad te sam odmah slutila da mi nešto krije
"Ne,mislila sam samo pozvati Marinu i Megi na kavu,a poslije ćemo vidjeti jel idemo nekamo ili ne"
Marina i Megi su mi najbolje prijateljice.Obadvije su zabavne i jako jako posebne. Uvijek se zajedno zafrkavamo i radimo gluposti. Bez njih ja ne bih funkcionirala.
"A kad bi to išle na kavu?"-sada se ubacio u razgovor i tata sto je bilo još čudnije
"okoo 5....."- pogledala sam ih a oni su se samo nasmijali
Kada sam pojela žitarice otišla sam opet u sobu i provjerila imam li kakvih poruka. Imala sam 4 poruke ali na samo jednu sam odgovorila.
* Srećo moja jedina,sretan ti osamnaesti rođendan i jedva čekam da te vidim opet <3 nedostajes mi i to jako <3* -tako je glasila poruka od mojeg najboljeg prijatelja Harry-a koji je trenutno na turneji i nema pojma kad će se vratiti. Nema ga već šest mjeseci i svakog danas se čujemo i pričamo ali to nije isto.Ja i on smo najbolji prijatelji od moje šeste godine. Poznajemo se cijelo djetinjstvo. Znam svaki mali detalj o njemu,svaku tajnu,svaku želju,svaku ominjenu stvar sveee. Imamo jako dobro prijateljstvo i onda se ja prokleto zaljubim. Zaljubim se u najboljeg prijatelja frčkave kose i prekrano zelenih očiju. Mislila sam da će ta zaljubljenost s vremenom prestati ali sad kada nije tu ti osjećaji su još veći. Još sam tužnija zato jer neće doći kući danas.
Vrijeme je nekako brzo prošlo kad su došle Megi i Marina. Otišle smo na kavu i bilo je stvarno super.
"Ako se pitaš gdje ti je poklon za rođendan ne brini zato jer te čeka kod kuće!"-rekla je Megi i čvrsto me zagrila
"zavoljet češ ga odmah-"-nadodala je Marina
"Nadam se da nije bomba." -nasmijala sam se i otvorila vrata a prva stvar koju sam vidjela je mali psić koji bježi do mene. To je najljepši mali psić kojeg sam ikad vidjela. Ali to nije bila jedina stvar koju sam dobila na poklon. Čula sam lupanje čizama na stepenicama i nisam mogla vjerovati kad sam vidjela one poznate prelijepe smeđe kovrče.
