Destiny//Pauzirana

Troubles

Polako otvaram kapke.. Ne shvatam sta se desava.. Uh imam osecaj kao da sam danima spavala. Kada sam se potpuno razbudila moja prva recenica je bila ''WTF??''.. Gde sam ja? Sta je ovo? Sta se desilo? Osecam neku ranu na mom potiljku, jao da! Sad se secam.. Gledam ovu prostoriju u kojoj se nalazim i prilicno je odvratna.. Fuj.. Izgleda kao da je pre prvog svetskog rata! Zidovi su sivi od budji i vlage, ima samo jedan prozorcic sa resetkama naravno i prilicno se visoko nalazi. Vrata su iz praistorije xD Kao da sam u nekoj tamnici.. Lol sta se ovo desava? Ko bi mi nesto ovako uradio? Okeej ima ih puno da pogledam na spisak, pa definitivno oko 100 ljudi! Ali nisu toliko retardirani da me zatvore u neku tamnicu! Odjednom cujem otvaranje vrata iza mene. Okrecem se ali i dalje ne vidim osobu koja je usla jer je prilicno mracno.. Dovode nekog mladica, sladak je. Ok ja nisam bas pri sebi, ovo izgleda kao otmica a ja pricam kako je sladak. Ustvari zgodan jer mu ne vidim lice, nosi kacigu.. Ok zasto je nosi, ovde sigurno nece naci motor.. Primecujem da su mi ruke vezane lancima prikacenim za zid, ali to nije problem mogu da hodam, dva metra ali barem nesto.. I dalje ne shvatam zasto sam ovde.. Sela sam na pod jer nemam gde drugde da sednem i gledala onog mladica.. Ima lepe tetovaze steta sto ne mogu da mu vidim lice. Buljila sam u njega, pola sata sigurno dok nisam primetila sta radim i protresla glavom.. Cula sam njegovo kikotanje i ja sam se nasmejala.. Konacno sam skupila hrabrosti da progovorim.
Andjela: Zasto si ovde?
XxX: ''Zbog tebe'' (nasmejao se), ''da ti pravim drustvo :)''
Andjela: ''Kako si znao da sam ovde?'' I ja sam se nasmejala.. ''Pa onda sigurno znas i ko sam, zar ne?'' Svo vreme smo pricali na engleskom, ima predivan naglasak! Samo me je malo zbunjivalo sto nije znao srpski, ipak je ovo Srbija!
XxX: ''Znam, ti si Angela, zar ne?''
Andjela: ''Kako znas? Jel se mi znamo?''
XxX: ''Ma cuo sam momke ispred kako te komentarisu..'' - Slatko se smejao a ja sam samo prevrnula ocima..
Andjela: ''Pa posto ti mene znas, mogu li ja da saznam tvoje tajanstveno ime?''
Samo je cutao, sto me je uzasno nerviralo i kada mi je pukao film, cinicno sam mu odbrusila: 
Andjela: ''Sta je bilo, maca ti je pojela jezik? Ili si mozda neki tajantveni vitez? Necu nikom da kazem veruj mi.'' 
Smejala sam se i kada je hteo nesto da kaze prekinula sam ga
Andjela: ''Ne, cekaj da pogodim, zaboravio si kako se zoves?'' 
I dalje sam se smejala i najzad je progovorio
XxX: ''Pa.. Imao sam saobracajnu nesrecu i izgubio sam pamcenje.. Bar su mi tako rekli.. Ne mogu da se setim nicega.. Cela moja porodica je poginula u toj nesreci..''
To je rekao veoma tuznim glasom.. U tom trenutku sam pomislila zemljo otvori se! Osecala sam se toliko glupo, zasto se ovo meni desava! 
Andjela: ''Zezas me zar ne?'' U sebi sam se iskreno nadala da me zeza jer ne bih mogla da oprostim sebi ovo do kraja zivota!
XxX: ''Da, zezam te! Hteo sam samo da vidim kako ti je krivo!'' 
Kikotao se veoma glasno i doslo mi je da ga ubijem! Uh.. 
Andjela: ''Ti si stvarno idiot!''
XxX: ''Haha kako si bila smesna!''
Andjela: ''Ha-ha -.-' Mrzim te''
Nije mogao da prekine da se smeje.. Ne znam stvarno sta je toliko bilo smesno.. Pocela sam i ja da se smejem bez razloga.
Andjela: ''Ti nisi normalan!''
Smejali smo se veoma dugo dok se nije zaculo skripanje vrata.. Neki odvratni, debeli strazan je dovodio jos nekog. Daj sta je ovo, neka zurka? Malo su promasili nacin za okupljanje gostiju.. Ja stvarno nisam normalna, verovatno sam kidnapovana a razmisljam o zurkama. Moje razmisljanje je prekinuo duboki glas strazara.
Strazar: ''Golupcici, dobili ste gosta!'' Smejao se grohotom, kao prase a i nije se mnogo razlikovao od njega. Cekaj, jel on to rekao gopucici?
Andjela: ''Hej, nismo mi golupcici!'' Izlazio je i nije se obazirao sta pricam dok se nisam totalno iznervirala!
Andjela: ''Alo, debeli, jel imas ti usi? Verovatno ih nisi odavno prao cim ne cujes sta ti govorim!''
Mnogo se razbesneo kad sam to rekla.Mnogo me briga.. Okrenuo se i uputio se ka meni.
Strazar: ''Sta si rekla?''
Andjela: ''Istinu, boli zar ne?''
Mislim da sam preterala ali nema nazad. U sledecem trenu drzala sam se za obraz.. Njegovaom odvratnom, smrdljivom rukom me je udario.. Seljacina! Krenula sam da ga udarim ali se izmakao, uh, zaboravila sam da su mi ruke vezane lancima od pet kg.. Strazar se opet odvratno smejao i krenu ka izlazu..
XxX: ''Seljacino, sta je, udaras devojke, zato sto ne smes da nadjes nekog sebi ravnog? Jadan si'' Smejao se strazaru koliko je glasnije mogao.. To mu nije trebalo, ovo ce se lose zavrsiti..
Andjela: ''Hej, sta radis to?! Jesi li ti normalan, ubice te!'' Sapnula sam mu.
XxX: ''Ma ne brini dusice, i da ih je dvoje ne mogu mi nista!''
Jel on to rekao ''dusice'' ??? Aww kako je sladak.. On ne, nevolja!
Andjela: ''A ako ih ima troje?'' Gledala sam ka ulazu dok je on jos uvek gledao u mene..
XxX: ''I da ih ima troje...'' posto je video da bujim ka vratima i on se okrenuo 
XxX: ''Oh shit!''
Andjela: ''Rekla sam da ti to nije trebalo! Sve ovo zbog mene! Izvini!'' Ne mogu da verujem.. Ja sam za sve kriva, nije sto samo ja upadam u nevolje, vec i drugi upadaju u nevolje zbog mene..  Na vratima su stojala tri strazara i polako su se priblizavali zgodnom momku.. Ne mogu ovo da gledam. Sagla sam glavu i krenula da placem.. Pre nego sto su uspeli da krenu sa udarcima svojim odvratim rukama sa vrata se zaculo ''Stojte imbecili!'' Videla sam siluetu neke zene, vise je izgledala kao kraljica (tako je bila obucena).. Ok sad stvarno nista ne razumem.. Tajanstveni motorista koji me poznaje a ja njega ne, zatvorena sam u nekom cumezu, strazari izgledaju kao prasici i jos neka tajanstvena devojka ma daj mora da me za*ebavate! Cekaj, tajanstvena devojka? Okrenula sam se u njenom pravcu ali na glavu su joj stavili neku kesu ili sta vec ni njoj se lice nije videlo.. Odlicno! Prilazila mi je ona zena, ili sta je vec.. Videla je da placem.. Stavila je ruku na moju bradu i podigla je.. Mora da me zezas i ona je nosila masku! Ovo je skrivena kamera! Okretala sam se lepo desno i gledala jel ima kamera, dok se nisam sledila kada sam cula taj glas
- ''Sta je bilo honey, nisi ovo ocekivala? Znam da je previse otmeno za tebe hahaha.. Ali ne brini u sjajnom si drustvu!''
-''honey'' ? Ozbiljno? Niko me tako ne zove sem.. Ne NE TO JE NEMOGUCE! I glas je potpuno isti!! Niko me tako ne zove sem... To je nemoguce ne zelim ni da pomisljam na tako nesto! 
Andjela: ''K-ko si ti?'' Sledila sam se i jedva sam uspela da izgovorim nekoliko reci.. Ta osoba se polako okrenula i priblizavala ka meni sitnim koracima kako bi mi sto vise ulivala strah.. Ok sad se vec malo plasim jer vadi noz.. Stavlja noz na moj vrat i polako ga vuce ka mojoj bradi i podize mi glavu.. Vidim tu odvratnu masku fuj povraca mi se.. Vidim i oci te osobe ali ona skrece pogled.. 
- ''Jao izvini, bas sam luda! Zaboravila sam da se predstavim! Hoces mozda da razmenimo brojeve pa da idemo na kafu?'' Cinicno se smejala, odvratnim grohotom, kao prase! Prepoznajem da je zensko, ali nemoguce da je to ONA! Osvrcem se oko sebe i gledam u onu devojku, cujem njen plac.. Okej vec pocinjem ozbiljno da se plasim ovog mesta sta se ovo desava!? Okej ne moze da ostane na ovome moram da saznam da li je to ona!
Andjela: ''Sta je bilo, uplasila si se da ne kazem tvojoj mami? Dobices kaznu?'' Sada sam se ja smejala ali to nije zadugo trajalo! Prisla mi je i unela mi se u lice.  Kao da mogu da osetim njen bes.. Zelela je da progovori ali nije, nesto je sprecilo, samo se ispravila i nasmejala se.
- ''Te decije fore ostavi za neku drugu priliku, veruj mi tako neces saznati ko sam!''
Andjela: ''U redu je, shvatila sam da si kukavica i ne smes da kazes ko si! Volis da osetis moc, kako te se mi plasimo, e pa zeznula si se! Ne plasimo te se, sta vise zalimo te! Jadna si, cujes li? Mislis da je moc to sto se izivljavas na ljudima koji su vezani? Haha da su nam ruke odvezane ti ne bi bila toliko sigurna u sebe!'' Okej mozda sam malo preterala, ali kako god ona nema prava da nam ovo radi! 
O ne, besna je! Mnogo je besna krece da me udari ali neko je sprecava! Sta? Vidim mu lice i znam ko je ali zasto bi je on sprecio? I sta kog djavola on radi ovde? Okej sada mislim da cu stvarno poludeti! Sta on to radi? Skida joj masku!?! Gledam i molim se da to nije ona na trenutak sam zasmurila i kada sam ponovo otvorila oci, nisam mogla da verujem.. Sve moje molitve su uzalud, to je ona! Ne mogu da verujem kako je ona mogla ovako nesto da mi uradi? Pobogu zasto ona? Sokirana sam, ne mogu da verujem sta se desava!
- ''Rekla sam ti da ovo nisi ocekivala! Sta je bilo, zato me gledas tako? Nemozes da verujes? Celog zivota si bila bolja od mene, i ako smo svuda bile zajedno, uvek su prvo govorili tvoje ime! Uvek si morala da budes u centru paznje! Zato te mrzim! Prezirem te, cujes li? Planirala sam ovo vec mesecima, a kako je tvoja situacija kod kuce postajala sve gora znala sam da ce ovo biti savrsen plan! Unistila si mi zivot i zato zasluzujes najgoru mogucu smrt! Nadam se da ces goreti u paklu! Ubicu te! I ne brini se tvoji te nece traziti jer si im ostavila lepo pismo da ces ostati kod drugarice na nekoliko dana! A do tada ces vec biti mrtva!!!''
Ne mogu da verujem da to prica osoba koja mi je bila kao sestra.. Da li se ovo zaista desava? Ili to ja ludim? Ovo je gore od bilo koje nocne more.. Sledila sam se.. Ne mogu da verujem.. Zar sam ja toliko losa osoba? Zar sam unistavala zivote i onih koje sam volela? Da li zaista zasluzujem da umrem? Iz mog razmisljanja trgao me je glas onog decka koji je svo vreme drzao jedinu osobu koja mi je nesto znacila na ovom svetu, dok mi je ona pricala kako zeli moju smrt..
- ''Hajde ljubavi idemo'', rekao joj je, ''nije ona vredna tvog nerviranja, a i jos uvek nisu svi na okupu!'' 
Ljubavi? Rekao joj je ljubavi? Uh da je ovde njegova devojka poludela bi! U tom trenutku zacuo se glas devojke koja je imala vrecu na glavi.
- ''Luke? To si ti? Kako si mogao ovo da mi uradis? 
Ne, mora da me zezas! Ovo je stvarno jebeno nemoguce! Samo bi jos falilo da je to njegova devojka, pa da stvarno pomislim da sam poludela!