Strast? Pojam koji je dostigao svoj vrhunac u svakom polju zivota. Postoji li nesto jace od toga? Ne. Nikada nije i nikada nece. Strast je kao droga. Ne dozvoljava prisutnost tvoje kontrole... Zapravo, ona je ta koja kontrolise tebe. Ne shvatas to u samom pocetku jer tad ne shvatas ni sebe. Zelja? Blazi oblik predhodno navedenog pojma. Ona dopusta da mislis da je sve pod kontrolom, da je lako potisnuti sve. Ali onda, jednog jutra se probudis ne prepoznajuci sam sebe. Tada znas. Porazena si, potpuno potopljena u cari ova dva pojma. Kontrola ne postoji, nikad zapravo nije ni bila prisutna. Iluzija... Tvoje vlastite misli i emocije rade protiv tebe. Ne bezi. Suoci se. Pusti da te tvoje zelje vode. Pusti, iako su zabranjene. Strast je tu da ih ucini jos manje dozvoljenim. Ali to i jeste car svega, zar ne? Taj adrenalin koji budi u tebi kada dodirnes ta prsa, ta struja koja ti prozima telo kada te zbranjene ruke setaju po tebi, taj drhtaj tvojih usana na sve te prljave reci koje saraju tvojim usima. Zamisljas? Ludis na pomisao toga. Znas da zelis to, ali se i dalje plasis onoga sto je iza zavese. Nemoj. To sto te tamo ceka pojavise se samo ako pozelis da se te zavese otvore. Ne radi to. Docekace te jedino krivica, kajanje i griza savest. Ne, ne zelis to. Biti progutan u moru strasti znaci biti prepusten svojim zeljama. I to je okej. Sve sto treba da uradis jeste da se zadrzis na tom vrhuncu situacije, na najlepsim osecajima. Sve sto dolazi posle je samo stvar koja kvari utisak. Prepusti se.
Nella.
