POVRATAK (prvi serijal)

2

Nemirni talasi  Istambulskog mora koji su udarali jedan o drugi, mamili su osmeh na licu Kerime. Stajala je pokraj prozora, i posmatrala mesto gde je odrasla. Još uvek je na drvetu iza kuće stojala  ljulaška koju je za nju  i njenog brata napravio otac dok je još bio živ. Sećana je vrate u dane kada su bili srećna mala porodica, nisu tražili puno od života, zeleli su samo mir i slobodu ali  sreća na ovom svijetu dozvoljena nije jer ovaj je dunjaluk kratak i na njemu smo spušteni samo da bi iskušani bili. Dve suze koje su pale niz njene obraze vratile su je u stvarnost i ona brzo odkorača do kupatila obavi jutarnju Higijenu i pođe prema kuhinji. Umesto smeha koji je naučila da čuje svakog jutra dočekala je tišina, iz kuhinje nije dolazio miris hrane, a na Tv- nisu bile jutarnje vesti koje bi svako jutro slušao njen Babo.. Tuznog lica posmatrala je Kerime kuću u kojoj je nekad  bila srećna. I  dalje je sve bilo isto kao što pamti, sa leve strane nalazila se crna vunjena pušćetija sa po nekom bijelom sarom preko nje sa druge strane nalazio se stari  šporet na drva i  stap od kovanog gvoždja kojim je njen otac pomerao Žar kako bi založo vatru. Sve je bilo potpuno isto i nakon sedam godina samo što sada tu nije bio njenog brata, njene majke, i njenog oca.  ,, Kerime" - Iz susedne sobe se začuo glas njene Nane, i ona pođe prema njenoj sobi, brisući sa lica suze.  ,,Dođji sine" pozva je Nana da joj priđe bliže  pa nastavi:  ,,Da te poljubim, da još jednom osetim tvoj miris. Bojim se dijete moje da je sve ovo bio samo san. Bojim se da ću kad otvorim oči ponovo ugledati praznu sobu, kao i svaki put kada bi sanjala da si došla i da si tu pored mene." A kada Kerime priđe do nje ona je privuče u svoj zagrjaj i pomazi po dugoj plavoj kosi pustajući suze da teku niz njeno staro naborano lice.

Nakon doručka i razgovora sa starom Nanom Kerime na sebe obuče crne šalvare i rozu haljinu dugom do ispod koljena sa crnim šarama dužinom celih rukava. Zatim pomogne svojoj staroj Nani da sedne u Invalidska kolica i zajedno sa njom pođe prema pijaci.  Svaki kutak ovog sokako Kerime je poznavala dobro ali su nju u ovom sokaku svi zaboravili, kad stigoše na veliku pijacu jedna od prodavačica upita njenu Nanau,  ,,a ko je ova prelepa mlada dama?"  ,,Ova Dama je moja Unuka!" - Ponoso je odgovorila ona tapkajuči Keriminu ruku na njenom ramenu.
- ,,Mašallah Mašalah, izrasla je u pravu  devojku. Daće Bog da bude srećna." doda druga žena..
- ,, Amin Amin." - Nadoveza se treća i pruži ruku prema Kerime odmeravajući je od glave do pete. ,,Imamo mi ovde dobrih momaka." doda osmehivajući se milo i u isto vreme malo povrte glavom.

A dok je Kerime slušala starije žene kako joj izokola hvale sinove, Toprak je voziio sa Aerodroma "Sabihe Gogčen" koji se nalazi u Istambulu prema hotelu. Zadivljen Istambulskom lepotom  vozi je Auto polako, kako bi što više uživao u tom Raju koji postoji na zemlji,  drugi učesnici u saobraćaju  koji su bili iza njega neprestajno su svirali ali on nije obraćao pažnju.  ,,Daj malo gasa! Boli me glava od ovih" govorio mu je Daris hvatajuči se rukama za glavu.
,,A mene bole oči" dodao je Toprak i zaustavio auto. ,,Pogledaj" - pokaza mu rukom u pravcu devojke  koja je imala dugu plave kosu i vražje lijep osmeh...   ,,Ili  je Vila ili je Vila rodila!" Gledajući u prelepu devojku reče Salima, a Toprak glasno odahnu i samo "predivna je" tiho prošapta. ,,Hajde daj malo gasa.!" Ponovo se pobuni Daris i ovaj ga posluša odpuhivajući. Svo vreme na retrevizorima je gledao prelepu devojku duge plave kose sve dok je nije izgubio iz vida.   Ubrzo je pao Akšam, i ulične lampe osvjetleše Istambul očarana ovim gradom Salima je  kao malo djete  razgledala okolo jer ovde nije bila punih trideset sedam godina..  Trg je bio prepun naroda, koji je imao osmeh na licu, prodavci koji su stajali pored svojih radnji sa šoljicom čaja u ruci doslovno su svija dočekivali i ispraćali sa osmehom. A Toprak  je u svim tim ljudima pokušavao da pronađe Vilu plave kose. Tako su prolazili dani, jedna cela sesmica prošla je preprzo, a on je i dalje tražio ženu prelepih očiju i predivnog osmeha u okeanu drugih zena. Za to vreme Kerime je dane provodila sa svojom starom nanom, trudila se da sto više vremena provede sa njom jer se ona za nedelju dana mora vratiti u Hrvacku. 
,,Nano idem ja."  Povikala je Kerime sa vrata kako bi je nana čula. Svakog dana u isto vreme ona je išla u dzamiju i obavljala dužnost koju je kao jedan od Alahovih robova  dobila.  Često je dok  je išla prema dzamiji, praćena pogledima zbog svoje lepote pa joj to nije nedostajalo  ni danas. Kad stiže ispeed dzamije stavi maramu preko glave i uđe unutra otklanja akšam namaz i zatim pođe kući. Hodajući pored mora zastala je na tren kako bi kupila Semetić, a zatim sede na malenu drvenu klupu i sklopila oči. I kada je bila djete volela je da sluša šum talasa, u njima je promalzila mir i spokoj.  Sedeći tako pored obale nije ni primetila da noć sve više pada. Mirsi mora vratio je u bezbrižne dane detinstva.  Stihovi pesme koji su se čuli sa druge strane, ulice nateraše je da zapleče i kroz jecaj odpeva svaku strofu

Vidiš li? pogledaj..
Bilo je sve iznad nas
Sve ovo što smo preživeli
jedna je laž.

Zar ima i ovakva sudbina?
Moji voljeni sada su neko drugi.

Podneću  to! Ali ako su ove
oči slepe bolje je da
viš nikad i ne progledaju.

BOLI!

A gde su sada tvoje ruke majko?
Ili povedi i mene ili ne idi.

Znaš li da bez tebe ne mogu
nikako živjeti?

Umirem od čežnje!

Gde su tvoje ruke majko?
Ili povedi i mene ili ne idi.

Znaš li da bez tebe ne mogu
nikako živjeti?

Umirem od čežnje!

Dok je pjevala glas nije štedela u jednom trnutku stala je pored obale i iz sve snage počela da doziva svoju majku. Njen drhtavi glas praćen suzama odjekivao je Istambulskim ulicama. Morski talasi su se na trenutk umirili kada su čuli njen bolni vrisak. A muška ruka koja se od jednom našla na Kerimininom ramenu brzinom vetra je povukla unazad kako ne bi upala u vodu. U sledećem trenutku, nalazila  se u  zagrljaju nepoznatog muškarca. Njena glava bila je naslonjena na njegovim grudima.. Nakon nekog vremena podigne glavu i tiho prošapta "oprostite". 

.